Значајна улога српских мировњака у Либану

Од тренутка када су се придружили Мисији УН у Либану (Унифил), у децембру 2010, осетан је допринос официра Војске Србије. ВС помаже Мисији тако што пружа логистичку подршку свим јединицама источног сектора и положајима УН. Њени припадници су такође били укључени у активности обуке и праћења логистичких и еколошких пројеката у источном сектору. ВС је била од нарочите помоћи својим стручним знањем из области цивилно-војне сарадње. Њени припадници усклађују активности из тог домена на терену, тако што тесно сарађују и одржавају добре односе с локалним становништвом, локалним властима и верским вођама кроз свакодневне контакте, састанке и узајамно деловање, каже за „Политику” шпански генерал мајор Алберто Асарта Куевас.

Он је дошао у Србију да би у Војном музеју с министром одбране Драганом Шутановцем отворио изложбу „Мировне мисије војске 1956–2011”. У разговор за „Политику” открива да је и 14 српских цивила ангажовано у Унифилу, на инжењерским пословима, пословима набавке, као и у области људских ресурса.

– Највиши цивилни функционер у Унифилу је наш директор за политичке и цивилне послове, Милош Стругар, који је на челу важне цивилне компоненте Мисије. Високо ценим присуство српских војних мировњака који су се недавно придружили Унифилу и сада на одговарајући начин увећавају велики допринос који нашој мисији већ много година даје цивилно особље – истиче генерал Асарта Куевас.

Он каже да је ситуација на југу Либана стабилна и да се прекид непријатељстава између Израела и Либана и даље одржава „упркос неким спорадичним инцидентима“. Од прекида непријатељстава, у зони операција Унифила, од реке Литани до плаве линије (линија израелског повлачења 2000.) траје један од најмирнијих периода у новијој историји. Као што кажем свима с којима се сретнем: „Желите мир? Дођите на југ!“

Али, није увек било мирно. Од оснивања Мисије на дужности су живот изгубила 292 мировњака. Унифил, или Привремене снаге УН у Либану, оформљен је резолуцијама Савета безбедности 425 и 426 од 19. марта 1978. године да потврди повлачење израелских снага из јужног Либана, поврати међународни мир и безбедност и помогне влади Либана да осигура поновно успостављање њене фактичке власти у тој области.

Резолуција Савета безбедности 1701, из августа 2006. године, усвојена како би се окончали сукоби тада, побољшала је снагу и мандат Унифила. Дала је Мисији додатне задатке: да контролише прекид непријатељстава, спречава било какве непријатељске активности из наше зоне операција, пружа подршку либанским оружаним снагама и прати их док се су распоређивале широм јужног Либана, помаже либанским оружаним снагама у успостављању подручја у коме неће бити наоружаних лица, борбених средстава и оружја осим оних који припадају влади Либана и Унифилу, а помаже хуманитарцима.

– Наша зона операција протеже се између реке Литани и „плаве линије“, што је линија повлачења израелских снага из Либана 2000. године и сада дели Либан од Израела. „Плава линија“ дуга је 118 километара. Зона операција, која заузима око 1.100 квадратних километара, обухвата 161 општину и процењује се да има око 570.000 становника зими, а 720.000 лети. Она се протеже од средоземне обале на западу до брдско-планинског терена у унутрашњост – каже генерал Асарта Куевас.

Унифил укупно чини око 12.000 војника из 34 земље. Откад мисија постоји, никада није више земаља послало своје војнике. Поред тога, мисија запошљава и око 600 либанских цивила и око 300 људи из других земаља.

М. Галовић

Т. Бојковић