Рад по рецепту ЕУ

Слађана Н. завршила је Филолошки факултет, постигавши солидан просек, и говори енглески. Међутим, и поред толико страних фирми, тешко се сналази у Београду и мисли да не може без "јаке везе" да дође до посла. Бранко М. има нешто другачије жеље. Иако је завршио машинску школу у Раковици, видевши како се његов оболели отац мучи за машином и по 14 сати дневно, не би да "прође као он". Био је конобар у једној пицерији, продавао је шверцовану гардеробу од врата до врата, али још не може да се скраси. У ствари, образовање које је стекао не даје му неки велики избор.

Велики проблем младих је што се у конкурсима изричито захтева најмање годину дана радног искуства.  А где да га стекну? – питају се они.

Зато је у Београду 2002. године основана невладина организација "Интегра партнер" с циљем младима да помогне у тражењу посла. Део је регионалне мреже "Интегра вентуре", са седиштем у Словачкој, а постоји и у другим земљама централне и источне Европе (Румунија, Бугарска, Русија, Хрватска). 

"Интегра партнер" је покренула пројекат "Обука и радна пракса" у оквиру Програма подршке запошљавању, који финансира Европска унија а спроводи Европска агенција за реконструкцију у сарадњи са Министарством рада, запошљавања и социјалне политике и Националном службом за запошљавање.

– Пројекат је осмишљен да помогне дипломцима до 28 година старости да практичним радом у фирмама стекну конкурентску предност на тржишту рада и наставак је пилот-пројекта који је спроведен у Новом Саду 2005. године – каже Јелена Вујовић, менаџер програма. – Учесници пројекта су млади незапослени дипломци различитих струка и образовања без радног искуства или са веома мало искуства. Могућност да стекну радну праксу почев од 1. новембра 2006. у трајању од 240 радних сати пружиле су им многе фирме, инострана представништва, владине и невладине организације, јер им је на располагању био кадар различитих струка – економисти, менаџери маркетинга, музиколози, филолози, инжењери електротехнике, пословни секретари, графички дизајнери, инжењери информационих система, правници, архитекте, инжењери пољопривреде, саобраћаја, биохемије, геолози. Они су ушли у ужи избор од око 90 кандидата и, поред класичног образовања, прошли су додатну обуку.

Иначе, ово је други циклус пројекта који траје 10 месеци. Првих тридесеторо младих у завршеном циклусу (укупно 60 у оба) прошло је неопходну обуку.

– У првом циклусу, од 30 младих људи, 24 је остало на пројекту, а шесторо је у међувремену пронашло посао. Од њих 24, понуду да остане у фирмама у којима се пракса спроводила добило је деветоро – истиче Јелена Вујовић. – Од 30 младих, факултетску диплому је имало двадесет троје. То су били економисти, биолози, инжењери прехрамбене технологије, политолози, инжењери информационих система, архитекте, правници, хемијски лаборанти, пословни секретари, веб и графички дизајнери. Од девет кандидата који су добили понуду за сталнијим ангажманом, осам је прихватило.

Иначе, у првом циклусу пројекта учествовали су: Народна канцеларија председника републике, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, Министарство привреде, "Политика", Регионална агенција за развој МСП-а и предузетништва, привредне коморе Србије и Београда, Савет страних инвеститора, Завод за заштиту природе Републике Србије, Гарден центар, "Соко Штарк", Телеком, ТОС, Фонд за микроразвој и друга предузећа и невладине организације.

Дејвид Блекбурн, међународни експерт за истраживање тржишта рада у нашој земљи, тренутно је ангажован на реализацији пројекта "Подршка запошљавању" под чијим је надзором и "Интегра партнер".

– Следећи принципе и стратегију запошљавања ЕУ, сачинили смо и основне смернице ових пројеката, а све је рађено у складу са Националним акционим планом Србије. То раде све земље, иако свака нема исти проценат незапослености или исте циљне групе – објашњава Блекбурн. – Они који се и не сећају времена некадашњег "бироа рада" када би њима неко посветио тек неколико минута, колико је било потребно да вас евидентира, и тако прибележи да још нема посао, питају како је могуће да службеник НСЗ толико брине о само једном човеку. Желели сте Европску унију, добили сте је. То је на Западу уобичајена пракса.  

Пројекат "Подршка запошљавању" завршен је у октобру. Због добрих резултата, одлучено је да се са њим настави наредних седам месеци. Уз израду студије о постојећим профилима, посебну пажњу добиће две циљне групе – незапослени млади са високом стручном спремом и лица са инвалидитетом – истиче Дејвид Блекбурн.