Нема их у календару државних празника

Како Србија обележава важне историјске догађаје из Првог светског рата? Историчари истичу да је после Другог светског рата обележавање, па чак и помињање, историјски значајних датума за Србију из Првог светског рата, попут 11. новембра 1918. године када је потписано примирје у Ротонду, намерно потискивано. Овај датум у периоду између два рата са великом помпом прослављали су и Французи и Срби, да би после доласка комуниста на власт готово био избрисан из календара државних празника, све до 2000. године. Доласком демократске власти овај датум је поново почео да се обележава на званичном нивоу уз присуство делегација савезника учесника Првог светског рата.

Научни сарадник Института за савремену историју Станислав Сретеновић каже да је ове године обележавање било организовано на савезничким гробљима у Београду, на француском војном гробљу, британском и британског Комонвелта и руском војном гробљу, уз присуство званичних српских делегација и делегација земаља победница у Првом светском рату.

Овај историчар сматра да се овај датум данас може обележавати много одмереније и садржајније, без утицаја дневне политике.

"Тај датум је", оцењује Сретеновић,  "од великог значаја за Србију, будући да је она допринела победи једне демократске опције и креирању нове мапе Европе. Стога тај датум не треба везивати искључиво за Француску, већ за неке европске вредности које су преживеле оба рата, а то су изградња једног модерног, демократског цивилизацијског европског друштва."

И пробој Солунског фронта би такође требало званично обележавати, с обзиром на то да је 11. новембар последица пробоја, јер је то била прва савезничка победа у Првом светском рату, половином октобра 1918. године. У том пробоју су поред Срба, учествовали и Французи, Италијани, Енглези и Грци. То је један од датума који ове земље могу са пуним правом и са пуном одговорношћу да прослављају.

Осврнувши се на период после Другог светског рата, Сретеновић подсећа да није било његовог званичног обележавања краја Првог светског рата или се то чинило стидљиво у појединим ситуацијама. Међутим, овај датум су обележавала друштва француско српског пријатељства.

"У деведесетим годинама, барем што се тиче овог величања француско-српског пријатељства, може се рећи да су постојала два периода, опет одређена дневнополитичким догађајима. У првом периоду, који је трајао до краја деведесетих прошлог века, инсистирало се на том војном савезништву, на чињеници да је Србија била уз западне велике силе. Крајем деведесетих, заоштравањем кризе у Србији и око питања Косова и Метохије, затим НАТО бомбардовањем Србије, прослава је практично прекинута, што је симболички најбоље представљено када су чланови удружења француско-српског пријатељства обавили црним велом споменик Француској на Калемегдану, у моменту бомбардовања Србије.

Историчар Бранислав Глигоријевић, такође, сматра да би 11. новембар требало да постане државни празник, затим 15. октобар, када је пробијен Солунски фронт, и 9 новембар, када је српска војска ушла у Београд. Овај историчар подсећа да је Исидора Секулић лепо описала улазак војводе Петра Бојовића у Београд.

Професор Глигоријевић је 1998. од владајуће коалиције која је имала власт у Градској скупштини Београда тражио да се обележи пробој Солунског фронта, поводом 80 година од овог значајног историјског догађаја, али није наишао на разумевање тадашње владајуће коалиције, коју су чинили Српски покрет обнове, Социјалистичка партија Србије и Југословенска удружена левица.

--------------------------------------------------------------------------

Уништени споменици српским ратницима

Историчар Срђан Цветковић подсећа на време после Другог светског рата када су споменици који су били посвећени српским ратницима из Првог светског рата девастирани и склањани.

"Током 1959. склоњен је споменик српским ратницима из Првог светског рата у Краљеву, уклоњен је споменик 1300 каплара у Београду, оскрнављен је споменик Незнаном јунаку на Авали, а са Бранковог моста у Београду уклоњени су грбови бивше Краљевине. У Топлици је склоњен споменик Кости Војиновићу, четнику из Првог светског рата. Готово сви споменици из Првог светског рата су склањани или оскрнављени", каже Цветковић.