У отаџбину видео-линком

 За кваку капије најплоднијег расадника блиставих умова Србије – Математичке гимназије – никада се нису ухватили инвеститори у будућност наше државе, намерени да врбују младе таленте, понуде им подршку у градњи каријере и сигурно радно место у домовини. Ето зашто најуспешнији даровити математичари, чим им се укаже прилика, „у лету” прескачу границе Србије и на крилима знања стижу до најбољих светских универзитета, Кембриџа, Харварда, Берклија, Оксфорда, Принстона... Није тачно да им не пада на памет да се врате у родну груду…

– Много је наших бивших ђака у иностранству који сада имају 35 до 40 година. Докторирали су, раде десетак година, зарадили неку уштеђевину, основали породице, деца им стасала за школу, размишљају да се врате. Али, све мање од нормалне државе није довољно добар разлог за повратак – каже Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије.

И у свету је криза, каже он. Наводи пример да у Великој Британији врсни стручњаци, међу којима и наши, потписују уговоре о запослењу на годину дана, не усуђују се да покушају да купе куће, а само на станарину и обавезне месечне намете оде им више од пола плате.

– Јасно је да би у Србији зарађивали знатно мање, није то пресудно. Имамо пет професора који раде у гимназији а њени су бивши ученици и ученице који су у свету докторирали, радили у Аустралији, Америци и вратили се да знање и искуство пренесу младим математичарима. Радо би се и многи други вратили у домовину. Иако за њима вапимо треба да смо свесни да неће доћи док не буду и овде могли да стигну код лекара кад треба, да образују децу у школама без насиља, рачунају на ефикасност правосуђа... – коментарише Огњановић и напомиње да Математичка гимназија чини све што је у њеној моћи да с бившим ђацима остане у контакту – кад већ не може да их врати. У томе јој помажу Српска академија наука и уметности, њен Математички институт и ту је крај списка.

Стручњаци Института за математику САНУ с групом матураната Математичке који су прошле године наставили школовање на Кембриџу потписали су својеврстан уговор о трајној сарадњи. Институт је намерен да прати докле су наши ђаци стигли у школовању, да их сваке године позива у госте када дођу на распуст. Деца немају обавезу, али желе да се јављају и остану у контакту са овдашњим стручњацима.

– Посредством Интернета је то могуће. Најважније нам је да са бившим ђацима не изгубимо везу, било би то трагично. Недавно је Иван Матић, наш бивши ученик и тренутно универзитетски професор у Торонту, који је прошле године припремао америчку олимпијску екипу, одржао предавање садашњим гимназијалцима видео-конференцијом. Пошто наша школа нема техничке услове за то професор Никола Хајдин, председник САНУ, омогућио је да наши момци баш у његовом кабинету слушају драгоцено Матићево предавање – објаснио је Огњановић.

Математичка је формирала алумни гимназије, портал под именом „Алмаги”, да би успоставила везу с некадашњим ђацима. Јављају се момци и девојке, на стотине њих из свих крајева планете. Нуде се да одрже предавања посредством интернета, вољни су да колико могу пруже финансијску помоћ, обезбеде стручну литературу, допринесу надградњи знања младих математичара…

– Директор велике банке у Лондону, такође наш ђак, с тамошњим колегама осмислиће циклус предавања за средњошколце на тему математика у бизнису. Видео-линком пратиће их ђаци којима је логичко размишљање јача страна и могли би да се препознају у банкарству и потраже будућност у томе – наводи Огњановић само један у низу примера који илуструје колико су наши бивши ђаци заинтересовани да не прекину везу са домовином.

Миленија Симић Миладиновић