U otadžbinu video-linkom

 Za kvaku kapije najplodnijeg rasadnika blistavih umova Srbije – Matematičke gimnazije – nikada se nisu uhvatili investitori u budućnost naše države, namereni da vrbuju mlade talente, ponude im podršku u gradnji karijere i sigurno radno mesto u domovini. Eto zašto najuspešniji daroviti matematičari, čim im se ukaže prilika, „u letu” preskaču granice Srbije i na krilima znanja stižu do najboljih svetskih univerziteta, Kembridža, Harvarda, Berklija, Oksforda, Prinstona... Nije tačno da im ne pada na pamet da se vrate u rodnu grudu…

– Mnogo je naših bivših đaka u inostranstvu koji sada imaju 35 do 40 godina. Doktorirali su, rade desetak godina, zaradili neku ušteđevinu, osnovali porodice, deca im stasala za školu, razmišljaju da se vrate. Ali, sve manje od normalne države nije dovoljno dobar razlog za povratak – kaže Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije.

I u svetu je kriza, kaže on. Navodi primer da u Velikoj Britaniji vrsni stručnjaci, među kojima i naši, potpisuju ugovore o zaposlenju na godinu dana, ne usuđuju se da pokušaju da kupe kuće, a samo na stanarinu i obavezne mesečne namete ode im više od pola plate.

– Jasno je da bi u Srbiji zarađivali znatno manje, nije to presudno. Imamo pet profesora koji rade u gimnaziji a njeni su bivši učenici i učenice koji su u svetu doktorirali, radili u Australiji, Americi i vratili se da znanje i iskustvo prenesu mladim matematičarima. Rado bi se i mnogi drugi vratili u domovinu. Iako za njima vapimo treba da smo svesni da neće doći dok ne budu i ovde mogli da stignu kod lekara kad treba, da obrazuju decu u školama bez nasilja, računaju na efikasnost pravosuđa... – komentariše Ognjanović i napominje da Matematička gimnazija čini sve što je u njenoj moći da s bivšim đacima ostane u kontaktu – kad već ne može da ih vrati. U tome joj pomažu Srpska akademija nauka i umetnosti, njen Matematički institut i tu je kraj spiska.

Stručnjaci Instituta za matematiku SANU s grupom maturanata Matematičke koji su prošle godine nastavili školovanje na Kembridžu potpisali su svojevrstan ugovor o trajnoj saradnji. Institut je nameren da prati dokle su naši đaci stigli u školovanju, da ih svake godine poziva u goste kada dođu na raspust. Deca nemaju obavezu, ali žele da se javljaju i ostanu u kontaktu sa ovdašnjim stručnjacima.

– Posredstvom Interneta je to moguće. Najvažnije nam je da sa bivšim đacima ne izgubimo vezu, bilo bi to tragično. Nedavno je Ivan Matić, naš bivši učenik i trenutno univerzitetski profesor u Torontu, koji je prošle godine pripremao američku olimpijsku ekipu, održao predavanje sadašnjim gimnazijalcima video-konferencijom. Pošto naša škola nema tehničke uslove za to profesor Nikola Hajdin, predsednik SANU, omogućio je da naši momci baš u njegovom kabinetu slušaju dragoceno Matićevo predavanje – objasnio je Ognjanović.

Matematička je formirala alumni gimnazije, portal pod imenom „Almagi”, da bi uspostavila vezu s nekadašnjim đacima. Javljaju se momci i devojke, na stotine njih iz svih krajeva planete. Nude se da održe predavanja posredstvom interneta, voljni su da koliko mogu pruže finansijsku pomoć, obezbede stručnu literaturu, doprinesu nadgradnji znanja mladih matematičara…

– Direktor velike banke u Londonu, takođe naš đak, s tamošnjim kolegama osmisliće ciklus predavanja za srednjoškolce na temu matematika u biznisu. Video-linkom pratiće ih đaci kojima je logičko razmišljanje jača strana i mogli bi da se prepoznaju u bankarstvu i potraže budućnost u tome – navodi Ognjanović samo jedan u nizu primera koji ilustruje koliko su naši bivši đaci zainteresovani da ne prekinu vezu sa domovinom.

Milenija Simić Miladinović