Дипломе најчешће нострификују Либијци

Нострификацију школских сведочанстава на највећем универзитету у Србији – Београдском, затражило је највише студената из Либије. Страни држављани или желе да наставе школовање у Србији или им је нострификација потребна због запослења. Највише захтева било је на Филолошком, Економском и Факултету политичких наука. На нострификацију најкраће се чека на Факултету физичког васпитања и спорта – само три дана, а најдуже на медицини – чак 138 дана.

У последње четири године признато је укупно 1.225 страних високошколских исправа, а највише 2009. године – 368, подаци су Ректората Универзитета у Београду. Они који су у Србији у потрази за послом или факултетом, углавном ретко буду одбијени, али и то се дешава два – три пута годишње. Од 2007. године до данас, таквих случајева је било укупно осам.

Владимир Микић из Ректората Универзитета у Београду објашњава да се Универзитет приликом доношења одлуке о непризнавању стране високошколске исправе руководи пре свега одлуком претходне инстанце, односно факултета. Будући да надлежна факултетска већа чине (најчешће редовни) професори, по природи ствари упућени у проблематику компаративног изучавања конкретних научних дисциплина, каже, Универзитет држи да је, по правилу, одлука факултетских тела меродавна.

– Разлози за одбијање се најчешће односе на значајну неусклађеност између студијских програма обухваћених дипломом чије се признавање захтева, са једне стране и студијских програма матичног факултета у оквиру нашег Универзитета, са друге стране. Ипак и факултети и Универзитет у Београду настоје да буду флексибилни и предусретљиви, па је одбијање изузетна и ретка пракса, коју је могуће побијати пред Сенатом Универзитета, као коначном инстанцом – објашњава Микић.

Статистика показује да се најчешће признају стране исправе на Филолошком факултету – 180, на економији – 158 и Факултету политичких наука – 149. За последње четири године, по 80 захтева било је на филозофији и медицини, 65 на архитектури, 68 на правима, 46 на Факултету организационих наука, 43 на Православно – богословском факултету… Мање од 10 захтева било је на географији (два), Саобраћајном (пет), Стоматолошком (један), Техничком факултету у Бору (један), Учитељском (четири), ФАСПЕР-у и Факултету за физичку хемију (по седам).

Уочи предстојећег уписа на факултете и високе школе, ова процедура биће важна за све држављане Србије који су средњу школу завршили у иностранству, за припаднике српске националне мањине из суседних земаља, као и за стране држављане који овде желе да студирају.

Они који желе да у Србији наставе школовање, прво морају да доставе захтев за признавање стране високошколске исправе у писарницу Универзитета у Београду. Уз попуњен образац и доказ о уплаћених 10.000 динара, најчешће се тражеоверене фотокопије стране високошколске исправе, додатка дипломи или транскрипт о положеним испитима, као и превод стране високошколске исправе на српски језик оверен од стране овлашћеног преводиоца, а у току поступка могу се тражити и друга документа.

Кандидат доставља оригинал исправе, оверени превод, транскрипт о положеним испитима по семестрима и годинама или индекс, кратак резиме садржаја предмета и обим наставе, тј. наставни план и програм, завршни рад (дипломски, магистарски или докторски), доказ о држављанству...

Накнада за признавање страних високошколских исправа због наставка образовања кошта 10.000 динара, док је износ потребан за признавање страних високошколских исправа ради запошљавања нешто виши и кошта 24.000 динара за држављане Републике Србије и 48.000 динара за стране држављане. Како објашњавају у Ректорату, диплома мастер, магистарских и специјалистичких студија кошта 36.000 динара за наше грађане, а 72.000 динара за стране држављане, док диплома докторских студија кошта 54.000 динара за држављане РС, а 108.000 динара за странце.

С. Гуцијан