Хтели би да ме виде у Хагу...

„Они би хтели да наше генерале везују и воде у Хаг, а њихови овде да се шетају и деле деци плакате и пропагандни материјал. То се може дефинисати као само једна од савремених будалаштина цивилизације двадесетог века”. Овим речима прокоментарисао је генерал Ратко Младић вест да је Луиз Арбур, главни тужилац Хашког трибунала, подигла оптужницу против њега и Радована Караџића. Као кључни моменат оптужнице подвучено је да су снаге Војске Републике Српске, којима је командовао Младић, у јулу 1995, пошто су заузеле Сребреницу, убиле 7.000 муслиманских заробљеника и цивила. На дан када је са својим војницима ушао у Сребреницу, Младић је јавно рекао:

– Ево нас, 11. јула 1995. године, у српској Сребреници. Уочи великог празника српскога, поклањамо српском народу овај град и, напокон, дошао је дан да се после буне против дахија осветимо Турцима на овом простору.

Иако се ни Младић ни Караџић на позиве за прва саслушања пред трибуналом нису одазивали, 1996. године отпочела је расправа на којој је тужилац Марк Хармон рекао:

– Моје речи данас односе се на индивидуалну одговорност др Караџића и генерала Младића, а не српског народа. Гнушамо се појма колективне кривице и оптужницама недвосмислено теретимо појединце за које тврдимо да су били међу онима који су подстицали, планирали и наредили геноцид и етничко чишћење у БиХ – злочине који су шокирали савест човечанства.