Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Европа штити своје војнике на Косову

Европа штити своје војнике на Косову
Италијански војници Кфора код манастира Високи Дечани Фотодокументација Политике

Случај два албанска дечака која су у марту 2000. године страдала од касетне бомбе код Косовске Митровице могао би да промени историју. Европски суд за људска права у Стразбуру расправљаће сутра о тужби "Бехрами против Француске", а ако породица Бехрами добије овај процес, сви европски војници моћи ће да се сматрају одговорнима за евентуална кршења људских права током војних операција у иностранству.

Седамнаест судија Великог већа суда у Стразбуру, правног органа Савета Европе, одлучиваће о томе да ли се Европска конвенција о људским правима може примењивати на акције европских снага. Тужбу против Француске поднели су Агим Бехрами (44) и његов син Беким (16) "који живе у општини Митровица на Косову, у тадашњој Савезној Републици Југославији (сада Републици Србији)". Агим Бехрами тужио је Француску и у име свог другог сина Гадафа који је у дванаестој година погинуо од касетне бомбе.

Бехрамијеви туже Француску, јер су у време трагедије, у марту 2000, њени војници били задужени за сектор севера Косова. Тада су деца, играјући се, пронашла једну касетну бомбу заосталу од бомбардовања. Једно од њих бацило је бомбу у ваздух. Она је експлодирала и убила Гадафа Бехрамија и тешко ранила његовог брата Бекима.

За погибију једног детета и рањавање другог нико није одговарао. Агим Бехрами само је обавештен да нико неће бити кривично гоњен, јер "бомба није експлодирала за време бомбардовања НАТО-а". Он је потом поднео жалбу у Приштини против Француске, чији војници нису очистили терен од неексплодираних бомби, али је добио одговор да су за то биле задужене УН, а не Француска. Пред судом у Стразбуру, Бехрамијеви тврде да су за смрт једног детета и рањавање другог криве снаге француског Кфора, које нису означиле, а ни деминирале подручје с касетним бомбама за које су знале да постоје.

У међувремену, Француску у Стразбуру подржало је још шест држава, међу њима и Велика Британија. Оне тврде да убудуће ниједна међународна операција, слична оној на Космету, не би могла да буде покренута ако би "свака држава учесница била обавештена да би њени војници били сматрани одговорним пред Европским судом за било које кршење људских права које су починили током војне операције".

Нуала Мол, директор једне лондонске невладине организације која заступа Бехрамијеве, за "Гардијан" каже да је "шокантно што британска влада у своју одбрану тврди да није била обавезна да штити људска права у међународним операцијама".

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.