Бугари између две ватре

Од нашег специјалног извештача

Варна – Објављивање само једног новинског чланка, у којем се тврди да бугарске власти већ преговарају с Вашингтоном о томе да део антиракетног штита буде распоређен и у Бугарској, било је довољно да направи узаврелу атмосферу међу домаћинима, али и учесницима и гостима, пролећног заседања Парламентарне скупштине НАТО-а, које се одржава у бугарском граду Варни.

Чланак, објављен у бугарском дневнику „Стандард”, у којем се наводи да Софија већ преговара о томе да радари, који ће бити део антиракетног штита, буду распоређени до краја 2013. године на Ботевом врху на Старој планини, наљутио је званичнике Владе Бугарске, који су били приморани да демантују да су добили такав предлог од Американаца.

Међутим, новинар „Стандарда” Панајот Ангарев се, осим на незваничне изворе у Министарству одбране Бугарске, позива и на извештај званичника НАТО-а Рејмонда Кнопа, у којем се наводи да НАТО и САД желе да радари буду постављени у Бугарској, будући да постоје проблеми у преговорима са Анкаром. Турска, као муслиманска земља, не жели да се замери Ирану постављањем на својој територији инсталација које су практично усмерене да заштите од евентуалног иранског напада на Европу ракетама дугог домета.

Будући да је пролећном заседању парламентараца земаља чланица Северноатлантске алијансе (којем присуствују и посланици земаља партнера и посматрача) присуствовао и руски амбасадор при НАТО-у Дмитриј Рогозин, бугарски званичници су се практично нашли „између две ватре” – да с једне стране уверавају америчке партнере да подржавају пројекат ракетне одбране, а с друге стране да уверавају Русе да антиракетни штит није усмерен против руских интереса.

Руски амбасадор при НАТО-у је одмах упозорио своје домаћине да Бугарска може постати мета терориста уколико на својој територији прихвати елементе америчког и НАТО ракетног штита у Европи.

„Што се Бугарске тиче, морате да схватите одговорност која произилази од доношења одлуке да стационирате елементе ракетног штита на бугарској територији јер ће таква инсталација бити мета. Уколико ти елементи буду у Бугарској, они могу бити на мети неког терористичког напада”, рекао је Рогозин, додавши да Русија не види као претњу то што је Румунија већ прихватила да на њеној територији буде један део инсталација будућег ракетног штита.

Док новинар Панајот Ангарев објашњава да су САД питање о постављању радара послали претходном министру одбране Николају Свинарову, као и да његови извори тврде да се о томе већ преговара између Вашингтона и Софије, Доброслав Димитров, шеф бугарске делегације у Парламентарној скупштини НАТО-а, сматра да је све то неспоразум. Према његовим речима, Бугарска подржава штит али одлука о томе да елементи штита буду на бугарском тлу није још донета.

Председник Парламентарне скупштине НАТО-а Карл Ламерс сматра да ће, уколико Бугарска пристане да радари штита НАТО-а буду на њеној територији, то бити позитивно за ову земљу. Ламерс је истакао да је то није амерички пројекат, како је испрва био, већ је то сада пројекат НАТО-а при чему је у њега позвана и Русија и о томе се преговара.

Иако је демантовао да се Софија обавезала да постави радар на Стару планину, бугарски шеф дипломатија Николај Младенов је рекао да се „разговара са америчким пријатељима о томе који је најбољи начин да Бугарска буде део те нове архитектуре”.

„За Бугарску важно да зна да систем покрива њену целу територију”, рекао је Младенов, одбијајући критике да то значи промену става званичне Софије, која је тврдила да делови овог система неће бити ан њеној територији.

Према речима Виктора Озерова, шефа Одбора за одбрану и безбедност Савета Руске Федерације, односи Русије и НАТО-а су проблематични. С једне стране, истиче он, „војна инфраструктура НАТО-а се приближава руским границама” и „план о ракетном штиту угрожава суверенитет Русије”, а с друге стране, сарадња у Авганистану, као и заједничка борба против пирата и тероризма показују да Русија и НАТО могу да постигну међусобно разумевање.

Ипак, заменица министра одбране Августина Цветкова каже да је уверена да ће Русија придружити пројекту изградње противракетног штита, додајући да је Русија такође део евроатлантске сарадње. „Уверавам вас да документи који произилазе после сваког самита НАТО–Русија су много оптимистичнији него изјаве које се чују. Моје мишљење је да ће сигурно доћи до тога да се Русија прикључи пројекту заједничког противракетног штита”.

-------------------------------------------------------------------------

Рогозин: Могућа сарадња само на југу

Русија је спремна да се придружи пројекту изградње противракетног штита, каже амбасадор Рогозин, али само ако добије гаранције да систем није усмерен против руских стратешких нуклеарних потенцијала, односно да је усмерен на ризике који се тичу јужног дела Европе.

„Због тога смо сигурни да Русија и НАТО могу да сарађују добро у развоју противракетног штита у овом региону. Међутим, наша земља је изричито против изградње оваквог система у северној Европи јер тамо не постоје ризици, изузев поларних медведа и руских ракета. Због тога, ако било који антиракетни систем буде постављен тамо, Русија ће то сматрати као претњу својој националној безбедности”, каже Рогозин и додаје да верује да је могуће да се Русија и НАТО договоре да свако брани свој сектор и не угрожава један другог.