Дијалог сломио сабљу ОХР-а

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Председник Народне скупштине Републике Српске и потпредседник владајућег Савеза независних социјалдемократа Игор Радојичић у разговору за „Политику“ каже да је договор председника РС Милорада Додика и високе представнице за спољну политику и безбедност Европске уније Кетрин Ештон о отпочињање дијалога о реформи правосуђа сломио сабљу међународне заједнице, оличене у Канцеларији високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини (ОХР).

Да ли је договор Додика и Ештонове потврда Вашег става да је Европа демократија и слобода, а не витлање сабљом?

Европа је показала да разуме да је референдум демократско средство. Због тога је Европа за нас боља алтернатива досадашњем понашању међународне заједнице, оличеној у ОХР-у који је наметнуо стотине одлука, десетине закона, амандмана на уставе РС и Федерације БиХ, сменио више од стотину званичника... Европа је понудила дијалог и то је ново у пракси међународне заједнице у БиХ. Од улоге туторства па чак и колонијалног приступа, који није завршен јер је ОХР још овде, дошли смо до тога да Брисел жели да у БиХ успостави дијалог, што је за РС прихватљиво. Али, измена приступа изазива панику у Сарајеву, јер је оно сада тражило хитну реакцију ОХР-а, ниједном не спомињући проблеме у правосуђу. После договора, уочавамо паничну офанзиву Сарајева на Брисел где покушавају да окрену ситуацију у своју корист.

Да ли запис непознатог аутора на стећку у Радимљи из 1167. године – „Зашто ме мајко роди? Јер овде има више лажног сунчевог сјаја него снова, више ветра него добрих речи, више празнине него љубави, више лажи него истине, више узимања него давања... Јер, дани овде нису испуњени временом него мором, ноћи нису зделе пуне слатких снова, већ бурад пуна горчине“ – одражава и садашње стање у БиХ?

Овај запис је ванвременски и ништа му се не може ни додати ни одузети. БиХ је чудна земља у којојсу дуготрајнија времена недоговора него договора, и у којој су чести ратни сукоби. Бањалука се од постанка до данас није померали са свог места, а била је у саставу седам држава. Ова чињеница сведочи да је ово ветрометина на којој се сударају цивилизације, културе, религије и политике страних сила, које имају различите интересе. По много чему БиХ више личи на Блиски исток него на Европу. Уосталом, Савет за спровођење мира чине државе ЕУ, Америка, Русија и Турска.

Да ли је БиХ, због политичких размирица, држава у уставноправној коми?

Криза у БиХ није ништа ново, само се мењају појавни облици. Ово је структурално другачија криза од ранијих. Први пут се у центру пажње нашла дугогодишња политичка криза у Федерацији БиХ, у којој је избила на површину напетост између Бошњака и Хрвата. Проблем је и неслагање о облику функционисања власти, надлежностима и садржају рада заједничких органа. Други проблем је политички који је сада ескалирао у односима Хрвата и Бошњака и унутрашњим односима у Федерацији БиХ. Тешко је предвиђати расплет, јер овде се, често, све у једном дану окрене за 180 степени. РС је формирала своје органе и у Сарајеву, кроз заједнички наступ СНСД-а и Српске демократске странке, штитимо наше интересе.

Шта је по Вашем мишљењу главни узрок оваквог стања у БиХ?

Супротстављене политичке тенденције у БиХ су мање или више сличне онима из 1991. године. Српске странке су за јаку РС с максималним дејтонским надлежностима. Бошњачке странке су за централизовану БиХ, без ентитета или, у најбољем случају, за симболично постојање ентитета. Када је реч о уставном уређењу, српске и бошњачке странке, без обзира да ли су левица или десница, имају исте ставове. Хрватска политичка сцена варира између неколико опција. Водеће странке – Хрватска демократска заједница БиХ и Хрватска демократска заједница 1990 – желе трећи, хрватски, ентитет. Неке мање хрватске странке, као Хрватска странка права, склопиле су савез са бошњачким странкама и тиме се, посредно, изјасниле за централизацију БиХ. Постоји општа несагласност о будућем функционисању БиХ, мада је, по мом мишљењу, Дејтонски споразум једини могући компромис.

Ко је и када отворио „Пандорину кутију“ у БиХ?

„Пандорина кутија“, која се зове промене Устава БиХ, отворена је 2005. године. Оба пакета уставних промена – априлски и бутмирски – писали су странци и оба су пропала. Ново је да је дошло до ескалације кризе у односима између Бошњака и Хрвата, која је била под тепихом још од 1993. године. После октобарских избора, прошле године, распао се Вашингтонски споразум из 1994. године. Избором Жељка Комшића за члана Председништва БиХ и нове Владе Федерације БиХ, у којој нису две најснажније хрватске странке, Федерација БиХ се претворила у ентитет с потпуном бошњачком доминацијом.

Постоји ли формула за излазак излазак из садашњег стања?

Сви који рачунају на нека стратешка померања која би довела до неких крупних промена у БиХ нису у праву. Без снажне међународне интервенције, ништа се неће променити. Домаћи политички фактори, због супротстављених политичких ставова, не могу постићи сагласност. А међународна заједница данас грчевито брани Дејтонски споразум, јер не види никакво друго решење.