Празни магацини, али и касе

Да ли је индустрија намештаја успела да преживи деценију изолације и још пола деценије транзиције? Још једно питање – да ли је успела да преживи без потрошачких кредита, односно са кредитима изузетно високих камата?
Одговор је зачуђујући: не само да је преживала него је успела и да порасте.

Погледајмо статистичке податке.

Индустријска производња у периоду јануар-април 2006. у односу на исти период претходне године повећана је за 5,9 одсто, и то у централној Србији за 7,5, а у Војводини за 2,7 процената. Посматрано по областима индустријске производње, највећи раст у овом периоду остварила је производња намештаја (!) и разноврсних производа.

Кад домаће столице порасту

Изблиза гледано, подаци изгледају овако.

Раст производње прерађивачке индустрије за првих осам месеци ове године у односу на исти период 2005. износи 6,8 одсто. Производи од дрвета и плуте, осим намештаја, у овом периоду бележе раст од 1,2 процента, док производња намештаја и разноврсних производа расте по стопи од 69,5 одсто, што је највећи забележен раст. Колико је то значајан успех сведоче неки други подаци, рецимо о производњи целулозе и папира и преради папира који остварују пад производње од 5,9 посто.

Рашо Милић, секретар Удружења за шумарство, дрвну индустрију и индустрију целулозе у Привредној комори Србије, наставља да износи податке који показују виталност домаће производње столица, столова, ормана, кухиња...

Дажбине и сива економија

На нивоу целокупне привреде у земљи, залихе готових индустријских производа у августу 2006. године у односу на исти месец 2005. повећане су за 2,4 процента, док је код производње намештаја и разноврсних производа забележен супротан смер – пад од 29,2, а код производње дрвета и плуте дошло је до смањења залиха за 15,3 одсто.

Из ових података могло би се закључити да дрвна индустрија функционише беспрекорно, каже Милић. Међутим, објашњава да крајњи економски резултат није тако сјајан, пре свега због многих спољних фактора, међу којима истиче нереалан курс динара на штету извозника, неповољне финансијске кредите и недостатак обртних средстава, велику неликвидност, велика оптерећења порезима и доприносима за овакав ниво производње, сиву економију и друго.

Ентеријер за Путина

Један од примера успешног приватног предузећа које се бави производњом намештаја и дизајном свакако је Ентеријер Јанковић из Новог Сада. Божо Јанковић, инжењер шумарства, почетком рата у Хрватској пресељава се у Нови Сад, 1992. године, и оснива радионицу, а данас највећу фирму за израду ентеријера у Србији. То је предузеће које запошљава 300 радника, објашњава Зоран Бербатовић, саветник у Привредној комори која је доделила годишњу награду Јанковићу за 2005.

Награду је заслужио тиме што предузеће више од 70 одсто производње пласира у извоз као финални производ на тржишта Француске, Холандије, Русије и свих република бивше СФРЈ. Поседује активна представништва у Холандији, Русији, Француској, Хрватској и Босни и Херцеговини. Поред домаћих високорангираних објеката, наводи се у образложењу награде, компанија је у Русији опремила дворац Белведере за председника Путина, председничку вилу у Казахстану, председничку палату у Узбекистану, међународни банкарски центар у Ташкенту, Уставни суд Русије. Тренутно раде на комплетном опремању болничко-хотелског комплекса у Греноблу, где су победили у жестокој конкуренцији италијанских и француских фирми.

Извоз једини пут

На основу података о структури извоза, Рашо Милић извлачи закључак да дрвна индустрија Србије бележи позитивне показатеље а то је, пре свега, да се из године у годину повећава извоз финалних производа и да је учешће извоза дрвне индустрије у укупном извозу Србије веће него почетком деведесетих година.

У циљу постизања бољих извозних резултата, Милић сматра да држава мора да настави и чак интензивира напоре да посредством Фонда за развој и Агенције за кредитирање извоза обезбеди финансијска средстава по што повољнијим условима.

Такође, важно је искористити уговоре о слободној трговини са земљама југоисточне Европе и Руском Федерацијом.

Да бисмо постали конкурентни морамо брзо у технолошком смислу да се изједначимо са конкурентским нацијама, каже Милић, а посебно у употреби/примени комуникационих и информационих технологија. Живимо у времену када је Кина престигла Италију по количини произведеног намештаја. Ускоро ће кинеске столице и столови преплавити Европу као што је случај са кинеским текстилом. Где је ту место намештаја из Србије? Конкурентни ћемо бити само стабилним квалитетом, закључује Милић.