Свети Георгије – Ђурђиц

Овог дана црква празнује пренос моштију Светог Георгија, Светог Ђорђа, из Никомидије у град Лиду који се налази у Палетини односно Израелу. Пренос је изврђен по личној жељи светитеља, који је желео да почива у родном крају и код својих најближих.

Дани од Ђурђица до Светога Мрате називају се МРАТИНЦИ или ВУЧИЈИ ДАНИ јер је свети Мрата заштитник вукова. Он у ове дане гледа ко како ради, затим држи већање са вуковима и одређује им који ће на коју страну да навали. Домаћину који највише греши у ове дане, не иде у цркву и не поштује светог Мрату, у кућу и торове на зиму ће доћи хроми вук, звани "кривељан", који је најопаснији и кога нико не може да спречи у његовој намери.

У селима западне Србије у ове дане се клало црно пиле или млад црни петао. Клао се ћутећи у рану зору на кућном прагу. Претходно се пилету или певцу завеже црним концем кљун да не пишти, да не буде никаквог гласа. Одсечена пилећа глава везивала се црвеним концем о вериге, па се са њом бајало у време доласка вукова.

Херцеговци су клали црно јаре. Одрану кожу су закопавали у земљу, а главу побијали на врх тора. У ове дане нико не лови вукове, јер би то донело велику несрећу.

Народна прича говори о човеку који је секао дрва у шуми, кад га пресретоше вукови, предвођени највећим, хромим вуком, који упита сељака да ли слави светог Мрату. Сељак се уплаши и слага да слави. Вукови се нато покупише и нестадоше. Човек заборави на дрва, отрча право код попа и јави му да узима Мрату за приславу. Од те године вуци не залазе у његов тор.    

У време мратинаца ништа се не даје из куће. Сандуци се заклопе и не дирају, не преде се вуна, ништа се не пере. Кројачи и обућари пландују и не прихватају се алата, а жене не раде ручне радове. Срби из Босне дају млађарији пилеће коске и упредену вуницу са свињском длаком да то баце на вучије путеве и вучја места.

Старији свет мисли да ако Мратинци падну у младе дане, биће сигурно оштра зима. Ако је магловито - зима ће бити магловита и променљива. У случају ведрих дана - зима ће бити мразовита и љута.

Новембар је препун слава. Хвала Богу што су укинули 29.новембар. На славама се морате служити али зато код куће одмарајте желудац. Ево рецепта за једно старинско јело, које стомаку помаже.

Кромпир се ољушти и цео обари. У посебној посуди издинста се ситно сецкан празилук, рендана шаргарепа, један корен целера. Обарени кромпир се стави у ватросталну посуду, раније у земљану тепсију, а затим се преко њега налије динстано поврће тако да се кромпир не види. Преко свега се стави неколико кашика ајвара и дода бибер по укусу. Пече се у умерено загрејаној пећници десетак минута. Пре служења може се додати ситно сецкан бели лук и першун.