Корупција кочи западни Балкан

Од нашег специјалног извештача

Варна – Лоша владавина, корупција и спор економски раст су главне препреке за европске и евроатлантске интеграције практично целог западног Балкана, оцењују парламентарци држава чланица Северноатлантске алијансе, који су се протеклих дана окупили у Варни на пролећном заседању Парламентарне скупштине НАТО-а.

Лорд Џон Сувол, известилац овог међупарламентарног тела, посебне организације која није у формалној вези са алијансом и нема обавезу да подржава њене одлуке, сматра да су, „уз изузетак Хрватске, изгледи за приступање ових земаља прилично умањени сталним институционалним и политичким проблемима, као и умором од проширења у самој Европи”.

„Земље западног Балкана, иако изузетно различите, суочене су са низом заједничких изазова. Међу њима су и глобална финансијска криза која угрожава економско усклађивање целог региона, а тиме и његове шансе за интеграцију у ЕУ”, рекао је лорд Сувол.

Он је за пододбор за економску сарадњу истока и запада написао извештај о балканским економијама и њиховим шансама за евроатлантске интеграције.

Уз спољни финансијски притисак, према његовој оцени, ове земље су „усред четири различите и обесхрабрујуће трансформације: посткомунистичке транзиције, постконфликтне обнове, потом друштвене, економске и политичке модернизације која захтева мобилизацију цивилног друштва и државе на радикално нови начин за овај регион, и на крају свако ради ка пуној интеграцији у евроатлантске институције”.

Лорд Сувол сматра ипак да евроатлантска заједница мора да се усмери на проблем корупције у региону и да охрабри владе да преузму мере о овом питању, нарочито у Албанији и на Косову.

У делу извештаја који се односи на Србији, он наводи да је Србија у суштини наследила начин функционисања државе из остатака бивше Југославије, али да су „политичке партије колонизовале делове тог апарата што га чини мање ефикасним и одговорним” (грађанима).

„Корупција и организовани криминал остају озбиљан проблем, док везе делова безбедносног апарата са организованим криминалом, као и неким екстремистичким елементима, изазивају забринутост. Српска јавна администрација мора да буде реформисана, као и да буде успостављена већа удаљеност између ње и шефова странака”, наводи лорд у свом извештају.

Према његовој оцени, „забрињавајућа веза елемената у сектору безбедности, неких радикалних политичких група и организованог криминала остаје озбиљан проблем, како за демократске снаге у Србији, тако и за европске партнере Србије”.

„Ове групе из сенке подривају борбу против криминала и корупције и застрашују демократске активисте и новинаре.”

Према речима бугарског парламентарца Георгија Пиринског, закључак извештаја који највише забрињава јесте то што није превише вероватно да ће се регион вратити на стопу раста остварену пре глобалне економске кризе.

„То је лоша вест будући да је генерално овим економијама неопходан огроман раст како би се ускладиле са европским суседима и испуниле нарастајућа очекивања својих грађана”, каже Пирински.

Према речима конгресмена Мајкла Тарнера, шефа америчке делегације у Парламентарној скупштини НАТО-а, проблем економског раста се полако мења, али није начињен велики напредак на бројним билатералним проблемима међу државама западног Балкана.

Будући да је оцењено да су блиске везе Европске уније и региона од суштинског значаја за будућност Балкана, лорд Сувол препоручује да се нађу креативни начини да се продубе те везе и снажно подржи трансформација региона, чак и ако су далеко изгледи за брзо приступање. „Неуспех да се овај регион у потпуности укључи у живот Европе осудиће Европу да мора да управља регионом који је у кризи. Интеграција је далеко надмоћније решење.”

Ненад Радичевић

-----------------------------------------------------------

Бугари зову Србију у НАТО

Хапшење Ратка Младића је на пролећном заседању ПС НАТО-а у Варни изазвало бројне честитке упућене Србији, при чему је шеф бугарске дипломатије Николај Младенов рекао да овај догађај отвара земљи врата за улазак у НАТО. Он оцењује да постоји потреба за ојачање политичких веза и убрзање војне трансформације у Србији, додајући да су већ у плану нове заједничке вежбе српских и бугарских трупа са савезницима из НАТО-а на војним полигонима у Бугарској.

„Срби морају бити слободни да одлуче да ли желе уопште да се придруже алијанси, као и да не осећају да их неко споља притиска”, рекао је Младенов. „Мој лични став је да јавност у Србији мора да разуме да је у интересу њихове дугорочне безбедности да буду део исте породице вредности. И надам се да ће то разумети уз помоћ Владе Србије.”

У току вишедневног заседања ПС НАТО-а неколико бугарских званичника истакло је жељу Софије да Србија постане чланица НАТО-а, истичући да „свака земља жели да буде окружена савезницима”. Заменица бугарског министра одбране Августина Цветкова каже да је уверена да ће приступање Србије НАТО-у „бити дуг процес размишљања”, али да неће бити неопходан дуг процес припреме српске војске за то.

Немачки парламентарац и председник ПС НАТО Карл Ламерс каже да најпре „Србија мора да процени шта је у њеном највећем интересу”, док је у интересу НАТО-а све што води већој безбедности у региону западног Балкана.