Авганистанска пљачка Америке

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Оцена једног кабулског инсајдера да „Авганистанци пљачкају Америку не излазећи изван својих граница” добила је нове потврде расплетом – или новим заплетом – у афери са Кабулском банком, највећом финансијском институцијом земље после њене централне банке.

Извештај комисије коју је именовао председник Карзаи, готово сву кривицу за њену пљачку – људи блиски председничкој палати узели су милионске зајмове, махом без уговора и без икаквих гаранција – пребацио је на „стране саветнике и контролоре”. Банка је у овим пословима поделила 925 милиона долара, само 75 милиона мање од укупних прихода авганистанске државе.

Номинално приватна, Кабулска банка је широком руком одобравала кредите људима са јаким политичким везама, међу којима је и свеприсутни актер у свим тамошњим финансијским и корупционашким аферама, председников брат Махмуд Карзаи.

Афера је избила прошлог лета, а у недељу је председник комисије која је имала задатак да истражи њено пословање на конференцији за штампу, чији садржај преносе амерички листови, изнео налазе.

Комисију је именовао је председник Хамид Карзаи, поставивши за њеног председника Азизулу Лудина, истог оног човека који је водио истрагу и о малверзацијама на председничким изборима 2009. које су страни посматрачи оценили као велику превару. Лудин је међутим утврдио да су протекли сасвим у реду.

У извештају о пословању Кабулске банке, један од главних налаза јесте да председников брат, који иначе има и америчко држављанство, није међу онима који су злоупотребили банку, јер је, према речима Лудина, вратио паре које је позајмио, иако амерички извештачи пишу да је тај случај у најмању руку „мутан”. Колико прошлог месеца гувернер централне банке је у парламенту изјавио да Махмуд Карзаи дугује 22 милиона.

Међу онима који су Кабулску банку користили као своју касицу-прасицу била су „три или четири” члана владе, а један од главних позајмљивача је брат потпредседника Авганистана, генерала Мухамеда Касима Фахима. Генерал Фахим иначе има пословне интересе у три компаније које су узеле укупно 182 милиона кредита, без гаранција да могу да ту своту врате.

Тако је, на пример, 21 милион долара одобрено Кабулској нафтној компанији која нема ни капитал, ни опрему нити било какве послове.

Према неким ранијим извештајима, Махмуд Карзаи је кредит који је узео потрошио на куповину вила по Дубаију, у чему је учествовао и председник Кабулске банке који је кредите одобравао самом себи. Те инвестиције су пропале када је 2008. пукло тржиште некретнина у Дубаију, после глобалне финансијске кризе.

Ови кредити су одобравани без камате, а већина и без икакве документације. Иако је председник комисије која је испитивала њено пословање цитирао неке делове извештаја, он није објављен, с образложењем да је то „у надлежности председника Карзаија”.

Пошто од скоро милијарду долара лаком руком одобрених кредита припадницима авганистанске политичке елите може да буде враћена једва трећина, тај губитак ће по свему судећи бити отписан, а банка реорганизована у две јединице: једна ће бити задужена да врати оно што може да буде враћено, а друга ће вероватно у стечај.

Враћање ове афере на дневни ред, уз очигледан покушај њеног заташкавања, Американцима је дошао као невесели подсетник на траћење пара овдашњих пореских обвезника на помоћ Авганистану, која у доброј мери буде протраћена кроз тамо заиста велику мрежу корупције.

Према међународној категоризацији, Авганистан је трећа најкорумпиранија земља света. САД су од 2001, када је почела њихова окупација Авганистана, за војни, друштвени и политички развој земље, а да би спречили повратак на власт свргнутих талибана, потрошиле 52 милијарде долара, док је сам ратни ангажман коштао, према званичном рачуну, 420 милијарди.

Велики део тих пара завршио је у истим џеповима у којима и кредити Кабулске банке. У овдашњој штампи навођени су примери да су куповани компјутери за школе које немају струју, да су трошене за пројекте у далеким и неприступачним деловима земље, за које су као доказ о реализацији достављане само фотографије, углавном лажне.

Део фондова за путеве одвајан је и за подмићивање талибана – да не ометају радове! Кад су се у једном случају охрабрили да провере инвестицију у пољопривредно-прерађивачки комбинат, који је трабало да запосли 250 жена, амерички донатори су на лицу места затекли само неколико сељака који обрађују њиву од само једног ара…

Питање финансирања корупције у Авганистану долази у оштрији фокус у дебатама о смањивању америчког буџетског дефицита и националне презадужености. Случај Кабулске банке и рупе у финансијском систему коју ће, као и у сличним ситуацијама досад, закрпити страна, махом америчка помоћ, ново је објашњење и зашто председник Карзаи и његови сарадници не желе да Американци и други странци брзо оду.

Милан Мишић

------------------------------------------------------------

Нови шеф генералштаба

Вашингтон – Генерал Мартин Демпси је нови начелник Здруженог генералштаба америчких оружаних снага, уместо адмирала Мајка Малена, који се повлачи у септембру, саопштио је председник Обама. Демпси је досад био начелник штаба копнене војске, а у каријери је командовао у Ираку и једно време био в. д. команданта Централне команде, која надгледа америчке операције на Блиском истоку, у Персијском заливу и централној Азији.

 М. М.