Судска „тројка” чека српског генерала

Генералу Ратку Младићу судиће исти судија који је водио поступак хрватским генералима због геноцида над српским народом. Судија Алфонс Ори истовремено суди и Војиславу Шешељу, Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, а изрекао је ослобађајућу пресуду Рамушу Харадинају. Пре неколико дана потврдио је измењену оптужницу против генерала Младића.

У септембру прошле године Војислав Шешељ поднео је захтев за изузеће судије Орија због, како је навео, „учешћа у мрачном и бруталном покушају његовог правосудног убиства”. Шешељ је тада штрајковао глађу, а судија Ори се залагао да оптужени има браниоца у приправности, што оптужени није желео. У одговору председника трибунала, судије Патрика Робинсона, наводи се да није установљено да судија Ори има неки лични интерес у овом случају. Тиме је Шешељев захтев одбијен.

Алфонс Ори

Судија Ори рођен је 1947. године у Гронингену у Холандији. Непуне две деценије био је успешан адвокат, специјализован за кривично право са међународним елементима. Тако је, као адвокат по службеној дужности, заступао и окривљене пред Хашким трибуналом, а први његов брањеник био је Душко Тадић, Србин из Босне. Тада је Ори, као члан тима одбране, написао у жалби да је трибунал основан незаконито, да има неправилан примат у односу на националне судове и да нема стварну надлежност.

После тога, Ори завршава адвокатску каријеру, али постаје судија Врховног суда Холандије. Са тог места долази у Хашки трибунал 2001. године. Председавао је већу које је изрекло првостепене пресуде хрватским генералима Анти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу. Пресудио је и у поступцима за Сарајево, Брчко, Влашић и Фочу, а председавао је у поступцима Ранку Ћесићу и Дарку Мрђи. Обојица су признали кривицу, па је Ћесић осуђен на 18 година затвора за злочине у Брчком, а Мрђа на 17 година за злочине на планини Влашић.

Алфонс Ори судио је и Станиславу Галићу, који је због учешћа у опсади Сарајева осуђен на 20 година затвора. Ова казна је касније преиначена у доживотну казну затвора. Био је и члан судског већа које је осудило Драгана Зеленовића на 15 година затвора за злочине у Фочи.

Кристоф Флиге

Немачки судија Кристоф Флиге дошао је у Хашки трибунал новембра 2008. године, када је именован на упражњено место судије Волфганга Шомбурга, који се повукао из суда. Флиге води поступак против Младићевог официра за безбедност Здравка Толимира, а био је у судском већу пред којим на оптуженичкој клупи седи Радован Караџић.

Судија Флиге је до јесени 2009. године био председник судског већа у процесу против Радована Караџића, а онда је „премештен” из предмета. Остао је запамћен по изјави немачком „Шпиглу” да термин геноцид није одговарајући за злочин у Сребреници и да га треба заменити термином „масовно убиство”. Заправо је оспоравао дефиницију геноцида у Статуту Хашког трибунала, али су многи то схватили као „преиспитивање постојања геноцида у Сребреници”. То је наишло на жестоке реакције муслимана из Босне и Америке, који су тражили да се судија Флиге изузме из суђења Караџићу, али и из сваког другог предмета за злочине у БиХ.

Упућени кажу да је судија Кристоф Флиге заправо само водио терминолошку стручну полемику, јер је рекао је да „не треба правити разлику између групе која је убијена због своје националности, вере, етничке припадности или расе и групе која је случајно окупљена на једној локацији”. Зато је ипак остао утисак да је оспоравао постојање геноцида. Многи зато постављају питање да ли ће Флиге остати у судском већу ако Караџићев и Младићев предмет буду спојени.

Судија Кристоф Флиге рођен је 1947. године. Студије права завршио је у Берлину и Бону. Каријеру је почео 1969. године као помоћник посланика Бундестага у Бону и нижи правни саветник у Берлину. Са места сарадника министра унутрашњих послова именован је 1977. године за јавног тужиоца у Берлину, а затим и за начелника одељења у управи за затворе Одељења за правосуђе Владе савезне државе Берлин.

Потом прелази у судије. Од 1983. до 1989. године био је судија Општинског и Окружног кривичног суда у Берлину, а онда поново одлази на место начелника управе за затворе. Тада је био и члан немачког Актива начелника затвора и Комисије за казнено-поправне установе немачких савезних држава. Као стручњак за ову област ангажован је и од Савета Европе.

Од 2001. до 2007. године био је државни секретар у Одељењу за правосуђе Владе савезне државе Берлин, као шеф правосуђа, укључујући судове у Берлину, Јавно тужилаштво и Управу за извршење затворских казни Берлина.

Баконе Молото

Судија Баконе Молото рођен је 1944. године. Био је судија Високог суда Јужне Африке. Каријеру је почео као рачуновођа, а десетак година бавио се адвокатуром. У Хашком суду је од 2005. године. Члан је већа која суде Радовану Караџићу и Момчилу Перишићу.

На суђењу Милану Мартићу, судија Молото је питао сведока одбране Лазара Мацуру, који је избегао из Хрватске, због чега Крајишници нису отишли из Хрватске када их Хрвати нису желели. Чак је сведоку одржао и лекцију: „Да сте то урадили, не би било траума ни на једној страни. Да сте одмах отишли у Београд, патње би биле избегнуте.”

Дакле, српском генералу Младићу судиће и судија који сматра да су Срби једноставно могли мирно да напусте своје домове и тако спрече сопствени прогон. Осим тога, судија Молото је на овом суђењу показао и „непознавање терена” када је рекао да је Војводина народ који је живео у бившој СФРЈ.

--------------------------------------------------------------

Суђење од годину и по до две

Хашки судија, Турчин Мехмет Гунеј сматра да ће Младић бити изручен после лекарских, административних и финансијских процедура везаних за његово пребацивање у Хаг.

Према речима турског судије, суђење Младићу би требало да траје између годину и по и две године, у зависности од евентуалног кашњења у преносу докумената и од изношења доказа.