Петоро малих, а посла за маму и тату нема

ПОЖЕГА – Лепо је било пре неколико дана, на отварању новог супермаркета у Пожеги, видети седморо Филиповића, супружнике Биљану и Предрага и њихово петоро деце, како с радошћу користе дар добијен од фирме "М Родић", ваучер за куповину робе. "Мама, узећемо ове слаткише", чули су се гласови малишана иза рафова крцатих намирницама. И сви су са симпатијама гледали ову пожешку породицу, а Станка Чуровић, председница Управног одбора компаније "М Родић", објаснила је разлог поклањања ваучера Филиповићима: "Жеља нам је да породице овог броја буду типичне за Србију".

То би, нема сумње, држави годило, али животна прича многочлане пожешке породице није тако весела као што је била њихова посета тек отвореном супермаркету. Четири дечака и једна девојчица јесу велика срећа, но тој деци ваља обезбедити услове за нормалан живот, а ни отац ни мајка не раде. И трагају Биљана и Предраг последњих година за запослењем, али слаба вајда.

– До пре неку годину имали смо свој мали видео клуб и некако се борили, а онда је тај посао стао. Тражимо какво-такво запослење, обоје имамо завршену средњу школу, ја сам гимназијалка, а Предраг машински техничар. Увек слушамо само обећања и оно "видећемо". А посла за нас нема, иако петоро деце треба издржавати – прича Биљана Филиповић. И набраја: Ненад је најстарији, има десет година, Синиши је осам, шестогодишњи Богдан је предшколац, Урошу је трећа, а Мина има годину и по.

Сада им Предрагови родитељи и њен отац од скромних пензија помажу да малишанима обезбеде најосновније. Филиповићи добијају и нешто пара преко тржишта рада, као и дечји додатак за четворо (пето нема право). Ипак, једва састављају крај с крајем.

– За основно се нађе, деца не гладују и има за одећу и обућу, мада је правило да млађи гардеробу наслеђују од старијих. Али неке друге прохтеве, нормалне у другим породицама, тешко можемо да им приуштимо. Нема одласка на летовања и зимовања, нема бирања гардеробе, нема плаћених часова. Срећом, обојица школараца одлични су ђаци. Воле кошарку, па тренирају, а клубови "Слога" и ОКК "Пожега" ослободили су их плаћања половине чланарине – додаје Биљана, напомињући да је у последњих годину и по више пута ишла у општину, тражећи од председника Милана Стевовића да им помогне око запослења, али осим обећања није било ничега. Још каже да су јој од стално слушаних прича да као мајка треба да буде са својом децом много прихватљивија каква-таква решења за сталан посао, да би деци обезбедила оно што им треба.

Предраг поставља и питање: Кад се сви на речима боре за наталитет, зашто држава не чини ништа да многочлане породице подржи. Њима стамбени простор тренутно није проблем, његов отац им је дао спрат куће и ту имају двособан стан, али до посла, иако га не бирају, никако да дођу. А кад би имали сигуран посао, кажу Предраг и Биљана, можда би, ко зна, размишљали и да за још једног члана прошире породицу.