Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Музика за бољи свет

Музика за бољи свет
Баквид Зајдеко (Фото Ефес блуз фестивал)

После неколико џез фестивала одржаних претходних месеци у Србији, наредног викенда Београд ће бити домаћин и једног окупљања блуз музичара. Наиме, у наш главни град стиже караван Ефес блуз фестивала који се већ десетак година одржава у неколико земаља света.

Током петка и суботе на сцени београдског Студентског културног центра свираће еминентни представници америчког блуза – Баквид Зајдеко, Лари Гарнер и Мајкл Пауерс.  

Владислав Пејак, портпарол ове манифестације, каже да Ефес блуз фестивали постоје још од 1990. године.

– Током година блуз фестивали су почели да се одржавају широм Турске. Данас се фестивалски концерти одржавају у неколико градова, а већ десетак година ова манифестација се одржава у Москви и Санкт Петербургу. Од прошле године свира се и у Казахстану и на Кипру, а од ове године у Молдавији и нашој земљи.

Наш саговорник каже да је концепција увек иста и да на свим локацијама где се одржава фестивал свирају три иста музичара.

– То су, по правилу, три звезде савременог америчког блуза. На свим местима где се одржава фестивал иста је организациона матрица, исти је дизајн плаката и исти је распоред извођача.  

Као занимљивост фестивала Пејак наводи да ће и у петак и у суботу свирати и Баквид Зајдеко и Лери Гарнер и Мајкл Пауерс.

– То је такође један од принципа овог фестивала, да сви извођачи наступају оба дана манифестације, што је новина за нашу публику. Колико сам чуо од пријатеља који су били на фестивалу у Москви, музичари репертоар прилагођавају посетиоцима и готово никад не свирају исте нумере током оба дана, каже Пејак.

Највећа звезда овогодишњег фестивала је Баквид Зајдеко. Музичар који се родио у Луизијани пре 59 година, одрастао је у сиромашној породици у предграђу Њу Орлеанса. Окружење у граду који је постојбина џеза утицало је на малог Бака да почне да се бави музиком. Слушао је креолску музику, а инструменте није имао, јер су били скупи за његове родитеље. Свирао је на свему што је могло да произведе звук – од даске за прање веша до картонске кутије која је замењивала бубањ, а тако је дошао и до прве хармонике која је и данас његов основни инструмент.  

У озбиљне музичке воде Баквида је увео Клифтон Шеније, који је у младом хармоникашу препознао велики таленат. Шеније је био родоначелник поджанра у блузу који се зове зајдеко, а млади Бак радећи у његовом бенду заволео је овај јединствени музички израз препун ритма. Тако је у своје уметничко име уместо презимена ставио Зајдеко, а шта ова музика представља за њега каже:

– Зајдеко је велика трансформација. Бол прво претвараш у причу, затим у песму и на крају у радост и уметност.

После неколико година рада у бенду Баквид започиње соло каријеру и до сада је објавио шест албума који су добро оцењени од познавалаца блуза. Током каријере свирао је са Ериком Клептоном, Вилијем Нелсоном и Китом Ричардсом. На отварању Олимпијских игара у Атланти 1996. свирао је чувену "Џамболају" када га је широм света гледало и слушало више од три милијарде људи.

Љубитељи класичног блуза имаће прилику да уживају и у свирци гитаристе Мајкла Пауерса. Овај Њујорчанин је музички растао под утицајем блуза и госпела и још у средњој школи основао свој први бенд. Касније је постао члан групе "Ад либс" у којој је свирао неколико година. Са бендом је радио и на великим турнејама по Америци, а један од састава са којима су свирали био је и "Kool & the Gang". Када је упознао Џејмса Котона одлази из групе, а њих двојица заједно наступају са Чаком Беријем, Робертом Крејом и Џоном Ли Хукером.

Касних седамдесетих започиње соло каријеру, а многи познаваоци блуза кажу да је Пауерс једна од најзначајнијих појава у историји овог музичког жанра.

Трећи извођач који ће на фестивалу изаћи пред Београђане јесте Лари Гарнер и припада млађој генерацији стваралаца блуза.

Као и Зајдеко, Гарнер је родом из Луизијане, а осим што је волео да свира гитару дуго није имао намеру да се озбиљно бави музиком. Све је почело 1981. када је у Батон Ружу видео оглас да у једном клубу бенд Табија Томаса тражи гитаристу. После ангажмана у саставу убрзо наставља соло каријеру, а после неколико турнеја по америчком југу одлази у Велику Британију где снима први албум који постиже велики успех у Европи.

Инспирацију за песме Гарнер, како каже, налази у обичном животу и музичком наслеђу Луизијане и увек напомиње да не заборавља своје корене.

– Када сам постао старији и искуснији схватио сам да блуз много не мари ко га свира. Исте ноте су и у цркви и у блузу. Једино што је за мене блуз сопствена религија која може да спаси свет, каже Лари Гарнер.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.