Музика за бољи свет

После неколико џез фестивала одржаних претходних месеци у Србији, наредног викенда Београд ће бити домаћин и једног окупљања блуз музичара. Наиме, у наш главни град стиже караван Ефес блуз фестивала који се већ десетак година одржава у неколико земаља света.

Током петка и суботе на сцени београдског Студентског културног центра свираће еминентни представници америчког блуза – Баквид Зајдеко, Лари Гарнер и Мајкл Пауерс.  

Владислав Пејак, портпарол ове манифестације, каже да Ефес блуз фестивали постоје још од 1990. године.

– Током година блуз фестивали су почели да се одржавају широм Турске. Данас се фестивалски концерти одржавају у неколико градова, а већ десетак година ова манифестација се одржава у Москви и Санкт Петербургу. Од прошле године свира се и у Казахстану и на Кипру, а од ове године у Молдавији и нашој земљи.

Наш саговорник каже да је концепција увек иста и да на свим локацијама где се одржава фестивал свирају три иста музичара.

– То су, по правилу, три звезде савременог америчког блуза. На свим местима где се одржава фестивал иста је организациона матрица, исти је дизајн плаката и исти је распоред извођача.  

Као занимљивост фестивала Пејак наводи да ће и у петак и у суботу свирати и Баквид Зајдеко и Лери Гарнер и Мајкл Пауерс.

– То је такође један од принципа овог фестивала, да сви извођачи наступају оба дана манифестације, што је новина за нашу публику. Колико сам чуо од пријатеља који су били на фестивалу у Москви, музичари репертоар прилагођавају посетиоцима и готово никад не свирају исте нумере током оба дана, каже Пејак.

Највећа звезда овогодишњег фестивала је Баквид Зајдеко. Музичар који се родио у Луизијани пре 59 година, одрастао је у сиромашној породици у предграђу Њу Орлеанса. Окружење у граду који је постојбина џеза утицало је на малог Бака да почне да се бави музиком. Слушао је креолску музику, а инструменте није имао, јер су били скупи за његове родитеље. Свирао је на свему што је могло да произведе звук – од даске за прање веша до картонске кутије која је замењивала бубањ, а тако је дошао и до прве хармонике која је и данас његов основни инструмент.  

У озбиљне музичке воде Баквида је увео Клифтон Шеније, који је у младом хармоникашу препознао велики таленат. Шеније је био родоначелник поджанра у блузу који се зове зајдеко, а млади Бак радећи у његовом бенду заволео је овај јединствени музички израз препун ритма. Тако је у своје уметничко име уместо презимена ставио Зајдеко, а шта ова музика представља за њега каже:

– Зајдеко је велика трансформација. Бол прво претвараш у причу, затим у песму и на крају у радост и уметност.

После неколико година рада у бенду Баквид започиње соло каријеру и до сада је објавио шест албума који су добро оцењени од познавалаца блуза. Током каријере свирао је са Ериком Клептоном, Вилијем Нелсоном и Китом Ричардсом. На отварању Олимпијских игара у Атланти 1996. свирао је чувену "Џамболају" када га је широм света гледало и слушало више од три милијарде људи.

Љубитељи класичног блуза имаће прилику да уживају и у свирци гитаристе Мајкла Пауерса. Овај Њујорчанин је музички растао под утицајем блуза и госпела и још у средњој школи основао свој први бенд. Касније је постао члан групе "Ад либс" у којој је свирао неколико година. Са бендом је радио и на великим турнејама по Америци, а један од састава са којима су свирали био је и "Kool & the Gang". Када је упознао Џејмса Котона одлази из групе, а њих двојица заједно наступају са Чаком Беријем, Робертом Крејом и Џоном Ли Хукером.

Касних седамдесетих започиње соло каријеру, а многи познаваоци блуза кажу да је Пауерс једна од најзначајнијих појава у историји овог музичког жанра.

Трећи извођач који ће на фестивалу изаћи пред Београђане јесте Лари Гарнер и припада млађој генерацији стваралаца блуза.

Као и Зајдеко, Гарнер је родом из Луизијане, а осим што је волео да свира гитару дуго није имао намеру да се озбиљно бави музиком. Све је почело 1981. када је у Батон Ружу видео оглас да у једном клубу бенд Табија Томаса тражи гитаристу. После ангажмана у саставу убрзо наставља соло каријеру, а после неколико турнеја по америчком југу одлази у Велику Британију где снима први албум који постиже велики успех у Европи.

Инспирацију за песме Гарнер, како каже, налази у обичном животу и музичком наслеђу Луизијане и увек напомиње да не заборавља своје корене.

– Када сам постао старији и искуснији схватио сам да блуз много не мари ко га свира. Исте ноте су и у цркви и у блузу. Једино што је за мене блуз сопствена религија која може да спаси свет, каже Лари Гарнер.