Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Болест пушача и старих људи

Болест пушача и старих људи
У опасности и бивши пушачи

Широм планете данас се обележава Светски дан борбе против хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП), обољења које је у свету четврти фактор умирања. Код нас нема још прецизне статистике колико људи болује од хроничне опструктивне болести плућа, али према подацима професорке др Весне Бошњак Петровић, председнице Удружења за ХОБП и астму, од укупног броја пацијената примљених на болничко лечење у Институт за плућне болести Клиничког центра Србије, 19 одсто је са првом дијагнозом ХОБП у стању погоршања. Значи, то су само особе којима је потребна кисеоничка терапија, које имају озбиљна гушења и такозвано плућно срце.

– Ово је болест која је на први поглед безазлена, јер почиње кашљем код пушача, али се постепено погоршава, човек отежано дише, замара се брже од људи истих година да на крају више не може да обавља ни основне животне активности. Болест нам је одавно позната као хронични бронхитис и емфизем плућа, али се данас то назива хроничном опструктивном болешћу плућа – објаснила је докторка Бошњак-Петровић на јучерашњој конференцији за новинаре.

Према речима професорке Марије Мићић-Миликић, ово је искључиво болест особа старијих од 40 година и пушача. Она је нагласила да пушачи погрешно сматрају да је кашаљ нешто што "нормално" иде уз пушење.

– Кашаљ није нормалан симптом, нарочито ако траје дуже од осам недеља. Кад неко кашље три месеца у години, у две године узастопно, готово сигурно је да има ХОБП и требало би да испита плућну функцију, односно обави спирометријски преглед. Ова болест не може да се излечи, али може да се заустави, а то се односи на прекид пушења и одговарајуће лекове који олакшавају тегобе – објаснила је докторка Мићић-Миликић, пулмолог са Института за плућне болести и туберкулозу КЦС.

Хронична опструктивна болест плућа, код које је пушење највећи фактор ризика, нажалост, сматра се болешћу сиромашних земаља.

– Пушење је зависност сиромашних, док богати људи живе боље и воде рачуна о здравим стиловима живота. Зато много више пацијената од ове болести лекари бележе међу сиромашним слојевима нашег друштва – потврдила је професор др Снежана Симић, помоћница министра здравља. Она је најавила је да смо као потписници усвојене Регионалне, европске стратегије за превенцију и контролу незаразних болести и ми обавезни да сачинимо стратегију борбе против ове и осталих болести од којих умире највећи број људи, а које се могу спречити утицајем на факторе ризика.

Они који болују од ове болести у болнице се примају само у фазама погоршања болести. Често без снаге да изађу на улицу или се попну три степеника, без могућности да се сами брину о хигијени и исхрани, ови болесници се лече у кућама уз боцу кисеоника, јер су концентратори кисеоника много скупљи. У развијеним медицинским системима постоје такозване болнице у кући за оболеле од ХОБП, али смо ми нажалост још далеко од таквих услова лечења у кућним условима.

-------------------------------------------------------------------------

Бесплатна спирометрија

У оквиру обележавања Светског дана борбе против хроничне опструктивне болести плућа данас ће у Скупштини града Београда грађани имати прилику да у разговору са пулмолозима, лекарима који се баве болестима плућа, сазнају више о овој болести, али и да провере своје здравље. Грађани ће имати прилику да одговоре на тест састављен од пет питања и уколико су позитивни одговори на три питања биће им бесплатно урађен спирометријски тест функције плућа.

Да ли свакога дана кашљете више пута, да ли скоро сваког дана искашљавате гнојав или слузав испљувак, да ли се замарате брже од других особа ваших година, да ли имате више од четрдесет година и да ли сте пушач или бивши пушач – из одговора сазнаће се да ли код неке особе постоји ризик да оболи од хроничне опструктивне болести плућа.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.