Цела Лозница – књижара

Лозница – У Лозници је одржана дводневна културна манифестација „Вукови дани књиге”, чији је основни задатак био да књигу приближи читаоцима. Организатор ове успеле манифестације била је издавачка кућа „Вук”, уз свесрдну помоћ општине Лозница, која жели да ова манифестација постане празник српске културе, читања и популарисања књиге.

Лозница је током трајања манифестације потпуно изменила изглед: сви кафићи, бутици, продавнице, постали су – књижаре. У кафићима и кафанама, уз кафу, нуђене су књиге. Пробрани наслови могли су да се купе и у лозничким бутицима. У свим лозничким школама одржан је час о књизи, писму и српском језику, а у пешачкој зони отворен је Улични вашар књига.

На завршном делу манифестације, писци, аутори издавачке куће „Вук”, дружили су се са ученицима основних школа „Краљ Александар” у Јадранској Лешници и „Петар Тасић” у Лешници. У Дому културе у Лозници, своје нове књиге представили су и са читаоцима се дружили: Милован Витезовић, Љубивоје Ршумовић, Милисав Савић, Сава Бабић, Шпиро Радуловић, Мирко Марковић, Александар Чотрић и Тошо Борковић.

Видоје Петровић, градоначелник Лознице, некада и сам ученик Основне школе „Петар Тасић” у Лешници, истиче да му је драго што су најмлађи становници Лознице имали прилику да се друже са највећим српским писцима и карикатуристима. Лозница је показала да је град културе. Бурним аплаузом поздрављен је Љубивоје Ршумовић, а када је кренуо да говори своје стихове, деца су показала да многе његове песме знају напамет. Ршумовић је рекао да је написао око 15.000 песама и да их све зна напамет. Питао је децу да ли мисле да он лаже, а хор је углас одговорио „Неееее”.

Радећи на серији „Вук Караџић”, нагласио је Милован Витезовић, прокрстарио је лознички крај уздуж и попреко. Сетио се и да је био на изградњи пута Тршић – Троноша, који је сада у јадном стању, зарастао у коров. Много се дружио с Вуком, па га је стигла Вукова судбина: у теми – писао је о Вуку, у адреси – станује у Улици Вука Караџића, у нози – храмље и носи штап, после саобраћајне незгоде, баш као и Вук. Своје обраћање завршио је афоризмом: „Да би деца расла, треба им стабилна земља под ногама”.

Милисав Савић је испричао како је он постао писац. Читајући Бранка Ћопића учинило му се да и он може да пише књиге. И постао је писац, али не и Бранко Ћопић. Александар Чотрић је слатко насмејао малишане својим афоризмима: „Старији брат тренира кошарку, млађи фудбал, сестра одбојку, а ја мами и тати тренирам живце”; „Тата нам је опет приредио изненађење за Нову годину. Ништа нам није купио”; „Кад школској години дође крај, мојој срећи нема краја”…

Шпиро Радуловић, Тошо Борковић и Сава Бабић показали су како настају карикатуре. Тошо Борковић, у само неколико потеза, од неколико срца нацртао је – лава, а од неколико кругова – медведа.

Љубивоје Ршумовић је посебно похвалио идеју да се у кафићима и бутицима продају књиге. У шали је рекао: „То је мали корак за нас, али велики за Лозницу”. Књиге Милована Витезовића „Бајка о Вуку и Србима” (позоришна драма), Пере Зупца „Перодије” (пародије), Миломира Ђукановића „На помолу јесен” (збирка песама), Шпира Радуловића „Тријумфална капија” (карикатуре), Мирка Марковића „Графоси – лига без брига” (омладински роман), Александра Чотрића „Причињавања” (сатира), Саве Бабића „Копривњак” (карикатуре) и Тоше Борковића „Пуна линија” (карикатуре), налазе се у излозима продавница: „Multu brand XC store”, „Гламур”, „Пинк бутик”… Додуше, Биљана Радишић, Милена Грбић и Сања Петровић, продавачице у бутицима, кажу да нико од купаца није тражио ни купио књигу. Испред Културно- уметничког друштва „Караџић” продају се искључиво књиге за децу, а највећи избор наслова налази се на штанду Туристичке организације града Лознице.

У Лозници, на манифестацији „Вукови дани књиге”, која ће, како се очекује, постати традиционална, организатори су показали да чувају успомену на дело Вука Ст. Караџића, које је и данас живо и актуелно. А хоће ли неко у кафићима и бутицима куповати и књиге – остаје да се види.

З. Радисављевић