Грци и даље на „протестима огорчења”

Од нашег дописника

Атина – Грчки посланици су са премијером Јоргосом Папандреуом у уторак ноћу главу спасавали бекством кроз споредни улаз парламента, а потом – кроз парк, јер је неколико стотина демонстраната блокирало излаз из парламента, опколивши при томе колону владиних возила.

Демонстранти су извикивали погрде и оптужбе на рачун власти, а полетеле су пластичне флаше и све што им се нашло под руком. Полиција је муњевито реаговала, оградила прилаз згради и поставила се као живи зид. Посланици су се вратили у парламент и тамо сачекали да их полиција кроз мрак, једног по једног, спроведе кроз Национални парк који се налази иза зграде.

Ово је први пут за недељу дана откако су Грци изашли на спонтане „протесте огорчења” да је дошло до озбиљнијег инцидента. У Атини и готово свим већим грчким градовима свакодневно се окупља на десетине хиљада људи који на мирним протестима, наоружани шерпама и лонцима али многобројним паролама на којима најчешће пише „лопови”, захтевају од владе да одустане од ригорозних мера штедње у замену за добијање европских кредита. Да се, како се каже у резолуцији окупљених на Синтагми, „успостави једнакост, правда и поштовање према народу”.

Свакодневно је на протесту у Атини све већи број људи, највише младих којима се лагано прикључују родитељи, професори, јавне личности. Пред зградом Атинског универзитета хиљаде људи слушале су легендарног 85-годишњег композитора Микиса Теодоракиса који је опозиционе партије позвао да „не пристану ни на једну нову меру штедње, да се сви уједине против мера које су усвојене без сагласности народа”. На говорницу су затим излазили и професори факултета који су апеловали да нација истраје у мирним протестима без мешања партија и синдиката и покаже да се не мири са неразумним потезима владе.

Влада, међутим, са експертима такозване тројке, представницима ММФ, ЕУ и Европске централне банке, води борбу за сваки нови услов који се пред њу поставља, за сваки сегмент извештаја од којег зависе и наредни потези кредитора. Очекује се да ће бити постигнут договор и да ће Грчка моћи да добије нову траншу кредита без које, како је то званично речено, земљи која има спољни дуг од 350 милијарди евра прети банкрот.

Министар финансија Јоргос Папаконстантину демантује писање немачке штампе која тврди да Грчка није до краја испунила ниједан захтев кредитора, да нема политичког консензуса на којем „тројка” инсистира, те да је дефицит буџета 10,5 одсто а морао би да по договору буде 9,4.

Експерти процењују да би од приватизације државне имовине Грчка могла да обезбеди 300 милијарди евра. Западна штампа стално подсећа да би на продају могло да буде и неко острво. „Волстрит џорнал” под насловом „Хоћете ли да купите неко острвце” подсећа да у Грчкој има преко 75.000 зграда у јавној својини које би могле да буду на продају.

Највише их, међутим, привлачи могућност трговине око казина „Монпарнас” или некакве концесије на острву Родос где би странци изградили, рецимо, голф терене и пратеће луксузне хотеле. Према неким изворима на које се лист позива, овакви снови нису само машта већ плод конкретних преговора.

Јасмина Павловић-Стаменић