Рез у партији и армији

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 14. новембра – Бирачи су захтевали промену владајуће политике и администрација Џорџа Буша и њена Републиканска партија су се одмах бацили на за њих незахвалан посао – да раде по "пацкама" које им је ударила већина грађана, изгласавши да управљање парламентом пређе у руке опозиционе Демократске партије. Испоставља се, при том, важност пословице "Лакше је навићи него одвићи", јер им је било много лакше да дуго ниподаштавају неистомишљенике, него да брзо прихвате критику на сопствени рачун, као битан део политичког одлучивања.

Обавеза да се примени исказана воља бирача надјачава, ипак, нелагодности при накнадном признавању сопствених застрањивања. После изборне елиминације више својих "перјаница", републиканци су почели и резове у два ослонца њихове досад апсолутне доминације, армији и партији, где се нижу кадровске па и концепцијске промене.

Успон рођеног на Куби

Управо је саопштено да ће се променити врх странке – с чијег чела је одлазак најавио шеф њеног Националног комитета Кен Мелман (40) – и то на прилично сензационалан начин. Чује се, наиме, да је из Беле куће лансиран предлог да се за новог партијског шефа изабере Мел Мартинес (60), чиме би он постао први Латинос за кормилом републиканаца.

Овакав заокрет изазвао је различита реаговања у партији. Док "реалистично крило" такво постављење доживљава као последицу наглог губљења изборне подршке Латиноса, припадници "конзервативне струје" га критикују као знак попустљивости према све запаљивијем питању статуса имиграната, огромном већином из Латинске Америке.

Сенатор са Флориде, Мартинес, има крајње занимљиву биографију. Рођен је на Куби, а у САД је, у својих 16 година, пребачен, како се наводи, као једно од 14.000 деце у оквиру католичке "Операције Петар Пан". Када је дошао овамо није знао енглески, али је интензивним усавршавањем савладао тај језик и постао дипломирани правник, па истакнути политичар…

За ступање на чело партије треба да га у јануару изабере 165-члани републикански Национални комитет. То тело обично уважава предлог Беле куће, кад је њен човек шеф државе, али није искључено да конзервативци пруже отпор јер Мартинеса сматрају заступником "амнестирања илегалних имиграната", у чему они виде опасност по националну безбедност. Такву "неподобност" ова струја замера и лично председнику Бушу, који за реформе имиграционог законодавства могао да добије више подршке међу опозиционим него међу представницима своје партије.

Бушов предлог да Доналда Рамсфелда (74) на челу Пентагона замени Роберт Гејтс (63), шеф ЦИА у председничком мандату Буша старијег, такође је изазвао нелагоде у делу владајуће структуре. Јер Гејтс је најавио сасецање досад растуће шпијунске службе Пентагона, а тиме и поткресивање њихових финансирања које је односило чак 80 одсто садашњег националног буџета за обавештајни рад, извештава "Вашингтон пост".

Контрапродуктивна конкурентност

У наговештеном тумбању без функција би могла да остану и двојица главних Рамсфелдових сарадника којима будући шеф замера, уз остало, што су фондом од милијарду долара за последње три године проширили обавештајне активности у иностранству, а да о таквим подухватима нису обавештавали ни тамошње амбасадоре САД, ни испоставе ЦИА.

Контрапродуктивна конкурентност војне и цивилне обавештајне мреже узима се, иначе, као један од разлога за подбачаје у ирачком и глобалном рату против тероризма, а што је био и одлучујући мотив грађана да нанесу изборни пораз владајућим републиканцима.

У међувремену, Буш се суочава са све више тешкоћа у "прилагођавању спољне политике критичком изборном резултату". Јуче се, тако, консултовао с десеточланом двопартијском Студијском групом за Ирак, али нема наговештаја да је ишта конкретно договорено осим што је обострано констатовано да је потребан "свеж приступ" том фронту, све трагичнијем и по саме Американце.

Изборна грозница поприма, уједно, и нове перспективне облике у зачињању борбе за председничко место по истеку Бушовог мандата кроз две године. Кандидатуру је већ најавило неколико републиканаца међу којима и бивши градоначелник Њујорка Руди Ђулијани, док за њиховог фаворита важи сенатор из Аризоне Џон Мекејн (70). Демократе у тој игри још "мешају карте", при чему се као "главни адут" помиње бивша "прва дама", сенаторка Хилари Клинтон (59), чија је популарност у странци знатно већа него у бирачком телу…

--------------------------------------------------------------------------

Бушова турнеја

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 14. новембра – Амерички председник Џорџ Буш данас почиње осмодневну турнеју по Азији, којом ће покушати да донекле надомести пољуљани ауторитет Вашингтона после пораза владајућих републиканаца на парламентарним изборима. Главна станица му је Вијетнам – где се одржава самит Азијско-пацифичке економске кооперације (АПЕК) на коме ће се, како је најављено, састати и с лидерима Русије и Кине, Владимиром Путином и Ху Ђинтаоом.

То ће бити и први долазак Буша у ту земљу из које је Америка била приморана да повуче своје трупе, пре три деценије, после дугог рата. М. П.