Ново самопоуздање Обаме

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Истраживања спроведена одмах после повратка Барака Обаме са европске турнеје показала су невелики, али постојан раст његовог рејтинга код бирача – начин на који обавља посао сада подржава 54 одсто Американаца – што у Белој кући повећава оптимизам ће се он без великих проблема изборити за други мандат.

Обамин изборни штаб за 2012, чија је централа у Чикагу, већ је увелико у погону, бавећи се засад углавном оснивањем филијала у свим федералним државама и мобилисањем волонтера. Иако није изгледно да ће бити васпостављен елан из 2008, рачуна се ипак на масовни одзив, с обзиром на још трајући ехо историјског првог избора једног Афроамериканца за шефа државе.

У редовима републиканске опозиције дотле још нема сигнала о спремности да се сузи круг потенцијалних изазивача Обами. Неки од раних фаворита за ту улогу су у међувремену одустали (Мич Данијелс, Мајк Хакаби, Хели Барбур), неки се још премишљају да ли да учествују у скупом и неизвесном политичком маратону, а они који су своје председничке амбиције већ потврдили нису довољно уверљиви.

Расту Обамине популарности доприноси пре свега одсуство лоших вести, док добре ипак повремено долазе, као што је ликвидација Осаме бин Ладена, или спор, али ипак сталан раст економије и тренд смањивања незапослености.

Једна од изузетно добрих вести у том погледу била је она о опоравку америчке аутомобилске индустрије, којој је у једном моменту запретио потпуни нестанак. „Велика тројка” из Детроита – „Џенерал моторс”, „Форд” и „Крајслер” – поново је профитабилна, а због невоља јапанске конкуренције које су тамо донели катастрофални земљотрес и цунами, „Џи-Ем” се вратио на трон светског произвођача број један.

Ако не буде неких великих изненађења лоше врсте, овакав развој би гарантовао Обамин реизбор, при чему ће на биралиштима опет бити одлучујуће изјашњавање такозваних независних бирача – оних који не гласају по партијској лојалности, него бирају између личности, програма и визија два кандидата. Таквих је на америчкој политичкој сцени све више. Према најновијем истраживању „Пју” института, 2005. они су чинили 30 одсто бирачког тела, а данас већ 37 одсто.

Што се тиче републиканаца, председнички избори 2012 биће први после појаве популистичког и конзервативног „Покрета чајанка”, чији је учинак значајно идеолошко померање удесно кад је реч о могућим републиканским кандидатима, пре свега око питања социјалне улоге државе. То је на дневни ред ставио управо председник Обама, после изгласавања реформе система здравственог осигурања.

Утисак је да је талас који је прошлог новембра на конгресним међуизборима републиканцима донео већину у Представничком дому већ прошао, судећи по поразу њиховог кандидата и победи једног представника демократа на изборима за упражњено конгресно месту у држави Њујорк.

Последњих дана иначе највише медијске пажње изазива „аутобуска турнеја” Саре Пејлин, кандидаткиње за потпредседницу, у тандему са Џоном Мекејном 2008, која се још не изјашњава да ли ће ускочити у воз за 2012.

Многи републиканци се тога прибојавају као нечега што би за њихову партију био најгори могући сценарио – јер би је, ако се којим случајем избори за партијску номинацију, по већинском уверењу Обама веома лако поразио.

М. Мишић