Све док нису успели

Не знам од када датира тај спој између политичара и спорта, али ми се никако не чини здравим. Тек, у управним одборима спортских клубова по правилу седе углавном политичари, а у новије време и бизнисмени. Вероватно се „умовањем” управа спортских клубова дошло до закључка да пословања клубова нема без дотирања државе,дакле без политичара, и без спонзора, дакле богаташа (читај:тајкуна). Спојка је јасна – чиста рачуница, ту нема ни „љ” од љубави према спорту. Који интерес имају ови што дреше кесу није тешко погодити, рекламирају се, смањују себи порез или перу новац, овим другима (политичарима) такође добро дође овај маркетинг, а можда нешто мало и „капне”.

Све све, треба помоћи спорт, али не чини ли вам се да су лош спој витештво и зеленашење. Они што нам тренутно име проносе кроз свет, беху самостални и сами (односно напуштени) од државе годинама. Све док нису успели. А успели су захваљујући родитељима, упорности и таленту. Што би се рекло,витешки, а не некаквим замајавањима и надгорњавањима са целим светом,као неки. Е, сада када су успели таман су стасали да се држава њима „кити”. И свака би држава тако, али има ту и те како претеривања, злоупотреба... Хајд што се „кити” држава него и појединци из државног апарата. За свој лични имиџ. И рејтинг на низбрдици.

Елем, ту скоро угледах у Нолетовој ложи познато лице као пало с Марса. Помислих, мора да је на службеном путу па му се погодило, те свратио, није успео да купи карту... Кад, други пут опет – Ноле побеђује, а из ложе опет лице ко пун месец, плус супруга. И схватих,нису чиста посла. Истина у близини је Рим,Ватикан и Санда Ивић-Рашковић (заостали Коштуничин кадар из времена кохабитације двеју партија) па помислих:дотични свратио са супругом на по један капучино и да размене искуства. Санда би могла да одржи лекцију министру о дугом трајању, незамењивости и сл.

Али да се вратим на тениски терен. Ноле, шта ће ти држава у ложи? Хајд оно са Црквом деловало је искрено, бар са твоје стране младе божје душе. Али сад и ово „пактирање”...ма, пусти, млад си момак боље да си довео Лејди Гагу. Не претеруј, мани их се! Јесте, дали су ти (као и осталим тенисерима) дипломатски пасош. Заслужен и те како. Али трапаво и нетактично, изазвали су завист и омразу осталих спортиста (има их такође врхунских) – што је неспортски, али и те како српски.

Но, када је то са пасошима завршено требало је да кажеш: Хвала! Хвала и довиђења. Али ти си пристојан момак па се устручаваш, а има и оних који одлучују уместо тебе. Па се „игра” продужава. Фамилија ти се уортачила са министром. Поставила га за председника новоосноване Уније тениских професионалаца, по истом оном принципу с почетка текста.

Министру легло ко кец на девет. Јер не иде му посао, одмењују га ту и тамо.

Но, да није министар у сукобуинтереса? Ил’ се председниковање приватном асоцијацијом сматра хобијем?! Али не, ни једно ни друго. Та је функција државни посао. Уверио нас је министар када је изјавио, када се оно дигла прашина да су тенисери повлашћени, даће држава ове године да помаже тенисере, а следеће ватерполисте (ваљда због Тадића), и тако редом. Који је то пројекат?! Док дође рецимо ред на атлетику, шта да раде атлетичари,да трче боси по шумама и горама?! Где то има?! Тамо где је министар спољних послова на туђем терену. За то време ко води спољну политику? Или нам се спољна политика свела на тенис? Ипак, биће да је тенис постао засебан сектор спољне политике, а тај су сектор одвојили за Вука. И тако Вука одвојили од осталих сектора. Замршено. Баш као и наша спољна политика.