Довољно пшенице за домаће потребе

Уредбу о забрани извоза пшенице, као и ону о ограничењу извоза брашна требало би што пре укинути. Према речима Милана Пространа, секретара овог удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије, и пшенице и брашна има довољно, а укидањем забране извоза омогућило би се да тржиште, пред жетву, оживи.

У Комори, иначе, процењују, да ће се с њива пожњети око 1,8 милиона тона пшенице што је довољно за домаће потребе, а биће и за извоз. Очекује се просечан принос од око 3,8 тона по хектару. Пшеницом је, иначе, засејано 482.000 хектара што је 0,5 одсто мање него с јесени 2009. године и најмања је засејана површина у последњих 60 година.

По оцени Милан Пространа цена ће се у жетви кретаи између 20 и 25 динара по килограму.

– Штета је што се држава, односно Дирекција за робне резерве није више укључила да купи пшеницу „на зелено”. Држава би требало да купи бар 250.000 тона хлебног жита како би попунила резерве и како би могла да води политику смиривања цена и инфлације – сматра Простран по чијој оцени је овог пролећа мање њива у парлогу због тога што су цене хране високе.

Директор Заједнице за индустријско биље Олга Чуровић затражила је да се извоз шећерне репе омогући само с једног граничног прелаза. По њеним речима, хрватске шећеране су у Србији уговориле сетву шећерне репе на 2.000 хектара, а 5.000 засејаних хектаранису уговорене ни са једном домаћом шећераном па постоји сумња да ће репа с чак око 8.000 хектара може да буде извезена у Мђарску и Хрватску. Олга Чуровић је рекла да они имају више цене, јер њихове државе субвенционишу ту производњу.

Укупна робна размена аграра Србије за три месеца ове године имала је позитиван тренд износила је 880 милиона долара, од чега је извоз био 607, а увоз 273,8 милиона долара. Аграр је у прва три месеца остварио суфицит у промету са светом од 333,2 милиона долара, што је за 85,7 одсто више него у истом периоду прошле године. Прехрамбена производња је, међутим, за три месеца ове године забележила пад од 16,5 одсто у односу на исти период прошле године. Ситуација у сточарству је врло критична, посебно када је реч о кравама и стеоним јуницама, чији је број у последњих 10 година опао за 257.000 грла, док је број крмача опао за 368.000 грла. У Србијина сточарску производњу отпада само око 28,5 одсто укупне пољопривредне производње, док вредност сточарске производње у неким европским земљама достиже и до 50 или 60 одсто укупне пољопривредне производње. Овогодишњи приноси у воћарству ће бити просечни, очекује се већи род јагодичастог воћа, шљива и брескви, а мањи вишања и трешања, чија ће цена због тога бити нешто виша.