Отворен павиљон Србије

Од нашег специјалног извештача

Венеција – „Драго ми је што видим да се оволико вас овде окупило и да сте спремни да се жртвујете за уметност.” Овим речима Драгољуб Раша Тодосијевић обратио се присутнима на јучерашњем отварању павиљона Србије у коме се представио изложбом „Светлост и тама симбола”.

Павиљон Србије отворен је и званичним говорима министра културе Србије Предрага Марковића и покрајинског секретара за културу Војводине Милорада Ђурића.

Као први утисак, Предраг Марковић је у изјави за наш лист рекао да изложба спаја лично ауторово искуство и у функцији је благог спорења са оним што је тема бијенала.

„Раша се поново игра симболима, линијама, облицима, он смењује светлост и таму, иронишући са конвенционалним мишљењем и кроз овај пројекат... Дајући провокативну представу своје уметности и јавно флертујући са субверзивним, уметник очито поново жели да испровоцира наш ум, наша сећања, осећања, ставове, а чини се, без намере да демистификује своју уметност, већ више као пружање могућности да свако овде пронађе свој сопствени одговор”, рекао је, отварајући изложбу, Предраг Марковић.

И Милорад Ђурић је говорио о Рашиним симболима, као инспирацији која нас тера да размислимо о значењима симбола који могу да нас поведу у добром и лошем правцу.

Изложбу Раше Тодосијевића „Светлост и тама симбола”изабрану за овогодишње национално представљање чине познате Тодосијевићеве инсталације и објекти, као и Дневник који се састоји од 120 мањих радова – цртежа и акварела. Цела серија радова заправо је обједињена под називом „Бог воли Србе”, али су они истовремено и расправа о променљивости тумачења симбола у одређеним историјским приликама.

„Неки симболи у једном времену имају позитивно, а у другом негативно значење, као што је случај са свастиком. То све зависи од наше интерпретације света. До појаве нацизма кукасти крст је био архаични симбол претхришћанских цивилизација. Нико и није обраћао пажњу на овај верски или декоративни елемент, све док није употребљен као симбол нацистичке идеологије и свих страхота које је ова идеологија донела”, каже Раша Тодосијевић.

Пре званичног отварања, павиљон Србије у Ђардинима био је отворен за публику и стручњаке, а како смо сазнали владало је и велико интересовање посебно кустоса из музеја САД.Марина Абрамовић је такође посетила изложбу Раше Тодосијевића и прокоментарисала: „Раша је одличан уметник, не знам зашто још раније Србија није њега делегирала као званичног представника у Венецији”. Носилац овогодишњег представљања на Бијеналу у Венецији је Музеј савремене уметности Војводине.

Раша Тодосијевић нам је испричао да је, када су пре месец дана дошли да наместе изложбу, српски павиљон био скоро у рушевном стању. Јер, када се заврши изложба претходног бијенала, током две године до следеће манифестације, павиљони једноставно остају закључани и потребно их је поново довести у ред.Малтер је опадао са фасаде, а довођење павиљона у ред трајало је дуже него поставка самих радова. Финансијски, ово сређивање не би требало да буде велики залогај за државу, па би за наредно бијенале 2013. године свакако требало рачунати на озбиљније бављење овим проблемом. Јер, брига за павиљон до сада као да се завршавала свечаним говорима и фотографисањем на отварању.

Тродневни вернисаж завршава се данас, а бијенале се званично отвара за публику 4. јуна и траје до краја новембра.