Среда, 10.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београд прославио Спасовдан

Београд прославио Спасовдан
Литија на централним градским улицама (Фото Д. Јевремовић)

Свечаном архијерејском литургијом коју је у Вазнесењској цркви служио српски патријарх Иринеј и литијом централним улицама града Београд је прославио крсну славу Спасовдан.

Патријарх је освештао славски колач и представницима градске власти и бројним верницима честитао Спасовдан.

Уз звона са свих градских и приградских цркава, после литургије кренула је свечана литија, коју је предводио патријарх Иринеј. На челу литије ношен је јерусалимски крст, а иза њега барјак града Београда из 1939. године.
Поворка у којој је било неколико хиљада људи – међу којима су били и градоначелник Драган Ђилас, председник Скупштине града Александар Антић и принц Александар Карађорђевић – кренула је од Вазнесењске цркве и пролазила улицама Кнеза Милоша и Краља Милана до Теразијске чесме, где је служена прва молитва за здравље Београђана.

Литија је наставила Кнез Михаиловом и Париском ка Саборној цркви, где се други пут зауставила када је одржана молитва за поштеду од страдања.

После тога се колона верника кретала улицама Симе Марковића, Поп Лукином, Бранковом, Краљице Наталије, Добрињском и Адмирала Гепрата где је литија затворила круг и вратила се у Вазнесењску цркву у којој је било треће стајање и помен за покој душа палим јунацима Београда.
Круг који је литија направила на Спасовдан симболизује вечност, а сврха литије јесте да кроз град пронесе глас о празнику. Спасовдан по правилу пада 40 дана после Ускрса, и увек у четвртак.
Београд је за своју славу узео Спасовдан у спомен на 1403. годину, када је деспот Стефан Лазаревић прогласио Београд за престоницу Србије.
Слава је обновљена 1993. године када је за Спасовдан улицама Београда прошла литија, први пут после 46 година.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.