Расправа ветеринара

Ветеринарској станици "Београд" град је поверио обиман посао микрочиповања и вакцинисања против беснила паса луталица. С обзиром на то да ова станица покрива свега 20 одсто популације паса, ветеринари из приватног сектора се чуде како је могуће да они нису укључени у ову акцију. Према речима Дениса Новака, председника Удружења ветеринара мале праксе СЦГ, простом рачуницом се може закључити колико би приватни сектор могао да помогне око стерилизације и микрочиповања паса да је посао град поверио и приватницима.

– У граду постоји 90 регистрованих приватних ветеринарских ординација. У просеку сваки приватник може да стерилише и микрочипује пет паса дневно. Ветеринарска станица "Београд" има капацитете за стерилизацију 250 паса месечно – тврди Новак и додаје да је невероватно како правилник о идентификацији животиња није обухватио и мачке, када је статистички потврђено да су ове животиње чешћи преносиоци беснила, јер уједају људе три пута више него пси.

Као основни разлог зашто је град искључио приватнике из обимног посла стерилизације и микрочиповања паса, Новак наводи предстојећу приватизацију Ветеринарске станице "Београд".

– Вероватно је то све маркетиншки потез. Ова акција решавања проблема паса луталица је добар потез који може будућем власнику станице "Београд" да обезбеди пацијенте – каже Новак.

С друге стране, Ђорђе Ђокић, директор Ветеринарске станице "Београд", каже да је ова установа добила посао искључиво зато што је понудила популарну цену од 980 динара, а да су ветеринари из приватног сектора тражили пет хиљада за рад.

– Град је наравно прихватио нижу цену и дао станици 10.000 микрочипова. Што се тиче приватизације, то нико не зна када ће почети. Уосталом, то треба да буде на нивоу целе Србије и ту одлуку доноси надлежно министарство – каже Ђокић.

Додатна невоља је, према речима упућених, што је град обезбедио чипове за луталице и за обележавање паса познатих власника, а сада се микрочипују и власнички пси, што није предвиђено. Према речима ветеринара који имају приватне ординације, забуна је у томе што пас познатог власника и власнички пас није исто. Наиме, четвороножац познатог власника је пас о коме може да се стара цела зграда, а он и даље да живи на улици, док за власничког одговорна је једна особа – њен власник. Зоран Миљевић, власник фирме "Велвет" која је регистрована за дистрибуцију чипова, каже да и њему та подела није најјаснија. Међутим, Ђокић истиче да закон не познаје такву поделу.

– Пас или има власника, или нема и ту стаје све. У сваки формулар који попуњавамо приликом чиповања уписујемо име особе која је пса и довела. Ако је пас ухваћен на улици онда, логично, не уписујемо име и тај четвороножац се води као луталица – вели Ђокић.

Један од основних циљева градске стратегије решавања проблема паса луталица је била и централна база података која би садржала податке о целој популацији ових животиња. Ипак, како сазнајемо, овај важан елемент у целој невољи са четвороножним бескућницима још не ради. Тренутно се подаци о стерилисаним и чипованим псима сакупљају код регистрованих дистрибутера чипова у станици "Београд" и у приватним ординацијама. Од централне базе, засад, ни трага ни гласа. Док расправа између ветеринара траје, четвороножни бескућници, вероватно, желе само топао кутак и покоји залогај хране, ако може сваки дан.

-------------------------------------------------------------------------

Таксе за љубимце

Нордијске земље су својим кућним љубимцима обезбедиле најбоља осигурања. Ту са "викинзима" у самом врху је и Енглеска. Нажалост, у Србији је овај вид осигурања слабо развијен. Према речима Дениса Новака, штета је што осигуравајуће куће не развију више пакет осигурања за кућне љубимце.

– Код нас постоји могућност да животињу осигурате и да новац добијете само када она угине. У Енглеској, где сам се школовао, постоји низ пакета. За операције, уградњу импланта… све ставке су покривене. Међутим, код нас то није случај – каже Новак.

Такође, наш саговорник истиче да у свету постоји обавезна такса за власнике кућних љубимаца. Из тог фонда новац, каже Новак, после одлази за помоћ азилима, улаже се у решавање проблема са луталицама, или одлази у здравствене фондове за животиње.