Онколози имали тајне рачуне

Полиција је поднела кривичну пријаву против Ненада Боројевића (51), директора Института за онкологију и радиологију Србије и Зорана Бекића (50), члана Управног одбора тог института, због сумње да су починили кривично дело непријављивања имовине или давања лажних података о имовини, саопштено је из МУП-а Србије. Ово је прва кривична пријава, која се подноси против функционера на основу Закона о Агенцији за борбу против корупције.

Полиција је у наставку акције „Краба” поднела кривичну пријаву против осумњичених, који су били дужни да пријаве имовину и приходе Агенцији за борбу против корупције до 31. јануара 2010. године за претходну годину. Сумња се да Боројевић, у намери да прикрије податке у извештају о имовини и приходима, није пријавио један стан у Београду. Боројевић и Бекић су, свако у свом поднетом извештају дали лажне податке о депозитима и штедним улозима у банкама, наведено је у саопштењу полиције.

Осумњичени нису пријавили ни приходе по основу већег броја уговора о ауторском делу са фармацеутским компанијама, од којих је у току 2009. године Боројевић, како се сумња, примио 5.917.162 динара и 20.000 евра, а осумњичени Бекић, 5.725.904 динара и 25.000 евра.

Полиција је недавно, подсетимо, у оквиру акције „Краба” поднела кривичне пријаве против шест фармацеутских компанија „Рош”, „Фармасвис”, „Астра зенека”, „Мерк”, „Актавис”, „Санофи авентис”, због сумње да су одговорни у овим предузећима закључивали фиктивне уговоре о ауторским делима са лекарима Института за онкологију и радиологију Србије, на основу којих је лекарима исплаћиван новац.

– Од изузетног је значаја што је заједничка сарадња са полицијом дала конкретне резултате и што се грађанима може показати да се системска корупција у Србији неће толерисати. Сарадња са полицијом се наставља како би се процесуирали и сви остали случајеви – рекла је Зорана Марковић, директорка Агенције за борбу против корупције.

Осумњичени Боројевић, Бекић и још пет особа су, подсетимо, ухапшени у јуну прошле године. Оптужница против њих подигнута је крајем прошле године, а суђење је почело 24. маја ове године.

Према наводима тужилаштва, лекари са Института за онкологију су се од марта 2007. до 2009. године, са представницима фармацеутских кућа, како се сумња, договорили да им унапред дају податке о потрошњи цитостатика и о планираним поступцима јавних набавки. Осумњичени Боројевић је, наведено је у оптужници, у више наврата наплатио 11,2 милиона динара, док је осумњичени Бекић за исте услуге наплатио око 17.000 евра.

Боројевић и Бекић су од кључног сведока у овом поступку Горана Орлића, из фармацеутске компаније „Актавис”, узели 95.000 евра како би му доставили информације потребне за сачињавање најповољније понуде на тендеру, да би затим закључивали уговоре о куповини цитостатика.

Тужилаштво сумња да су лекари узимали пет одсто од целокупно оствареног промета цитостатика. Оптужени су, како се сумња, утицали и на повећану потрошњу цитостатика одређених фармацеутских кућа.

Боројевић је у Специјалном суду у Београду негирао да је примао мито као и да је био на челу групе оптужених за намештање тендера приликом набавки цитостатика.

Д. Вукосављевић

-----------------------------------------------------------

Боројевић у кућном притвору

Специјални суд у Београду укинуо је осумњиченом Боројевићу притвор, у петак, 27. маја ове године, на предлог његовог браниоца, под условом да у даљем току кривичног поступка буде у кућном притвору и под електронским надзором. Боројевић ће морати да борави у свом стану и да носи електронску наруквицу око ноге, што значи да ће бити под константним надзором Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде. Ова мера почеће да се спроводи тек када решење о укидању затворског притвора постане правоснажно.