Бактерија посвађала политичаре

Ширење смртоносне стомачне заразе Европом не јењава ни после две недеље. У Немачкој су регистрована два нова смртна случаја, тако да је број умрлих порастао на осамнаест. Званично, број заражених се процењује на више од 2.000 особа, а могао би већ данас да буде коригован. Надлежни очекују да ће број оболелих овог викенда порасти на више од три хиљаде.

У још десет европских земаља појавили су се случајеви заразе новооткривеном, извесно и новонасталом, врстом бактерије ешерихија коли. Премда се претпоставља да су се пацијенти заразили у Немачкој (одакле су дошли непосредно пред избијање обољења), надлежни у десет земаља су узнемирени. Постављају се два питања – како локализовати заразу и могу ли заражени у фази инкубације да прошире заразу у својој животној средини.

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), постоји у најмању руку теоретска опасност избијања заразе свугде где има заражених, без обзира на предузете мере изолације. Мора се претпоставити да су инфициране особе у периоду инкубације биле „мобилни расадници” нових колонија бактерија.

Таква опасност, дакле, постоји Шведској, где је регистровано 28 заражених, али и први смртни случај изван Немачке – преминула је педесетогодишња пацијенткиња која је затражила лекарску помоћ по повратку из Хамбурга. У Данској је седам особа под лекарским надзором, шест у Француској, четири у Холандији, седморо у Великој Британији, двоје у Аустрији и двоје у Швајцарској. По један оболели лечи се у Шпанији и у Норвешкој, а у међувремену је откривен и један оболели у САД, који је дошао из Немачке.

Микробиолози, бактериолози и лекари, у међувремену, воде жестоку битку против изазивача епидемије односно и против саме болести. Сумња се, међутим, у брзо окончање те борбе – најновија сазнања о пореклу бактерије, о њеној генетској грађи и закључци о (пре)усмеравању терапија неће тако брзо бити пренесени у праксу.

После бројних нагађања у минуле две недеље шта је узрочник а шта извор заразе, у овом тренутку се стручне анализе усредсређују на опис дејства новооткривене врсте бактерије ешерихија коли. Реч је о такозваној химери, или, како се у жаргону каже, о евроазијском мешанцу. Поуздано се зна да је реч о новој бактерији, насталој укрштањем бактерија типа ЕХЕЦ распрострањеног у Европи и подврсте ЕАЕЦ, присутне на Далеком истоку.

Стручњаци се слажу да је новонастала бактерија изузетно отпорна на све познате врсте терапије и да при додиру са по њу опасним супстанцама муњевитом брзином мутира – постаје имуна. У свим другим тачкама експерти су подељени на оне који верују да је реч о „игри природе” и оним другима који сматрају да је нова бактерија настала у неком лабораторијском експерименту. Уочљиво је, при томе, да чак и суздржани стручњаци избегавају реч „химера”. У наступима у јавности говоре о клону, што оставља широк простор за тумачења, дозвољава закључак да је о вештачки узгајаном вирусу реч.

Жестока битка због (постојања нове бактерије) поведена је и на политичкој сцени: последице актуелне заразе по привреде погођених европских земаља завадиле су политичаре широм Европе.

У току је сучељавање Москве и Брисела око забране увоза и дистрибуције поврћа из ЕУ у Русију. Европљани су узвратили оштрим репликама, заборављајући, при томе, да одговарајуће европске регулативе налажу исте, или још оштрије мере ембарга усмерених на земље у којима се појави и најмањи (пред)знак контаминације прехрамбених артикала намењених извозу.

Између Шпаније и Немачке избила је оштра расправа око надокнаде штете Шпанији за неправедну оптужбу да су шпански краставци извор заразе. О затегнутости односа сведочи и вишечасовни телефонски разговор који је немачка канцеларка Ангела Меркел јуче водила са шпанским премијером Хосе Луисом Родригесом Сапатером.

Званично, Меркелова је показала разумевање за актуелне бриге шпанских узгајивача поврћа. Незванично, челична Ангела је запретила Сапатеру да би његово инсистирање на одштети могло озбиљно да угрози будуће односе две земље.

Аналитичари дефинишу другачији повод шпанском захтеву. Тражећи одштету од Берлина, Мадрид, у ствари, преусмерава воду на воденице „другоразредних” пољопривредних произвођача у ЕУ. Њима науштрб, фаворизују се пољопривреде држава оснивача ЕУ – Немачке, Холандије, Француске и Италије.

Милош Казимировић