Странкама мање јемство за учешће на изборима

За учешће у изборној трци странке ће морати да положе јемство у висини средстава која добијају од државе на почетку изборног процеса, односно 20 одсто укупног новца који им следује из буџета, уместо целокупне суме, како је предвиђено Предлогом закона о финансирању политичких активности који ће се наћи пред посланицима 7. јуна.

Влада је, како је за „Политику” рекао Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде, одлучила да прихвати поменуту корекцију, после јавног слушања у српском парламенту и добијеног позитивног мишљења из Брисела.

Хомен је казао да ће влада уложити амандман, којим ће кориговати првобитно решење о јемству, уз „још неколико техничких амандмана”, и додао „сачекаћемо до понедељка да видимо какве ће амандмане поднети посланици”. Он истиче да ће влада прихватити посланичке корекције само ако су техничке природе, али „не и амандмане који суштински мењају закон”.

Предложену одредбу о полагању јемства, по којој би странке да би учествовале у изборној трци и оствариле право да добију новац из буџета, морале унапред да положе целокупну суму коју добијају из буџета, дакле и средства која се додељују равномерно свим учесницима у изборима на почетку изборног процеса (20 одсто) и онај који им припада по завршетку избора по основу освојених мандата (80 одсто), оштро су критиковали представници свих странака. И власт и опозиција су се на јавном слушању, које је недавно одржано у српском парламенту, сложиле да је „овакво решење потпуно нелогично”, а Гордана Чомић (ДС) казала је да је „оно уперено против финансирања странака, односно то значи да нико неће моћи да користи средства из буџета”. Снежана Маловић, министар правде, обећала је да ће размислити о овој примедби оценивши да „примедбе звуче логично”.

На јавном слушању изнето је доста примедаба на предложена решења, најављени су и многобројни амандмани, али, мада расправа о закону почиње у уторак, до петка касно по подне стигао је само један амандман, који је уложио Мехо Омеровић (ЗЕС–СДПС). Омеровић је, очито реаговао на притужбе Мирјане Марковић, секретара Државне ревизорске институције, које је изнела на јавном слушању. Марковићева је казала да се „предложеним решењем, практично даје право Агенцији за борбу против корупције да одређује ДРИ-у субјекте ревизије, чиме се угрожава самосталност и независност ДРИ”. Омеровић својим амандманом тражи да се брише одредба: „Агенција за борбу против корупције након обављене контроле финансијских извештаја политичког субјекта може упутити Државној ревизорској институцији захтев за обављање ревизије тих извештаја, у складу са законом”. Омеровић у образложењу наводи да „између државних органа које је основала Народна скупштина Србије, а који су независни и самостални у свом раду, не постоји хијерархијски однос”. Омеровић сматра да би се, уколико поменуто решење не буде избрисано из закона, угрозила независност и самосталност Државне ревизорске институције, као „највишег органа ревизије јавних средстава, који самостално одлучује о субјекту ревизије, предмету и обиму ревизије, као и о времену вршења ревизије”.

М. Чекеревац