Самовољна одлука изасланика УН

"Неће више бити преговора између Косова и Србије о будућем статусу Косова", рекао је у уторак у Хелсинкију специјални изасланик генералног секретара УН Марти Ахтисари, коме је прошлог месеца продужен мандат за још пола године.

"Може бити неких разговора о техничким питањима, али не и преговора", рекао је Ахтисари на семинару невладине организације "Иницијатива за управљање кризама", преноси фински дневни лист "Хелсингин саномат". Организација чији је Ахтисари председник бави се безбедносним изазовима "саветујући и дајући предлоге за решење криза".

Члан српског преговарачког тима и саветник премијера Александар Симић за "Политику" каже да овом Ахтисаријевом изјавом није изненађен, пошто је она у складу са целокупном политиком коју је специјални изасланик показао од почетка рада, у новембру прошле године. "У старту смо били суочени са међународним преговарачем који је унапред имао одговор на исход преговора – подржао је сепаратизам, кршење међународног важећег поретка заснованог на Повељи УН и Хелсиншком завршном акту који је обезбедио мир и стабилност у Европи", каже Симић.

Он тврди да је овакво предубеђење међународног медијатора проузроковало да "разговори о статусу Косова и Метохије буду пука представа у којој се главни глумци нису ни видели на сцени".

Након одлагања изношења Ахтисаријевог предлога за решење статуса после парламентарних избора у Србији, 21. новембра, српски преговарачки тим је више пута тражио наставак преговарачког процеса.

У интервјуу за јучерашњу "Политику" Ахтисаријев портпарол Хуа Ђијанг је рекла да су врата за преговоре отворена – уколико су стране спремне за уступке. И током целог преговарачког процеса Србија је више пута захтевала да се воде статусни разговори, како би се дошло до компромисног решења.

Канцеларија специјалног изасланика организовала је само један састанак о статусним питањима 24. јула, који је завршен изношењем ставова српске и албанске стране и без икаквог помака.

Симић тврди да је Ахтисари и у такозваним техничким разговорима, који су се односили на питање децентрализације, заштите српског верског и културног блага и правно-економска питања – "симулирао преговоре, а онда их на волшебан начин прекинуо када је Скупштина Србије усвојила Предлог устава и заказала изјашњавање грађана о њему".