Јесен Милана Гуровића

Промашена инвестиција Барселоне је са 35 поена разбила њеног највећег непријатеља! Ово је требало да буде за шпанску јавност најпикантнији коментар утакмице трећег кола Купа Улеба Црвена звезда – Реал 100:81, али нико није тако описао изванредну партију Милана Гуровића који је у шпанској АЦБ лиги играо за Барселону (1998-00), Уникаху (2001-03) и Хувентуд (2004/05). Али, тачно је да су га називали "једним од највећих промашаја Барселоне"...

Више је него очигледно да се Гуровић у својој 31. години налази у животној форми, да је од доласка у Црвену звезду прошлог лета процветао, да му сарадња са тренером Драганом Шакотом прија (тренирао га пре више од деценије у грчком Перистериују). У каријери је осцилирао од очаја до сјаја, па се дешавало да има отворена врата Бостон Селтикса али и да му Партизан затвори врата после свега два месеца сарадње.

"И даље тврдим да сам најбоље крило у Европи", говорио је Гуровић у стилу Касијуса Клеја, неколико тренутака после једне од најбољих Звездиних партија од њених шампионских дана (1998).

За ту његову тврдњу постоје јаки аргументи: и у Купу Улеба и у Јадранској НЛБ лиги води у обе најважније категорије (листа стрелаца и најбољих играча) а у Купу Улеба је и најбољи тројкаш (4,67 тројки по мечу). Неко ће можда рећи да то није довољно за тако смеле изјаве, јер Звезда не игра у најбољем европском клупском такмичењу Евролиги. Али зар Уникс и Реал нису тимови са снагом евролигаша, а он им је убацио укупно 63 поена (28 + 35) уз изванредан проценат шута (7 од 15 за два поена, 8 од 18 за три, 25 од 27 за један).

"Ово што сада пружам је прави Гуровић. Не штедим се јер хоћу из ината да демантујем неке назови стручњаке који су ме пре две године слали у старо гвожђе, а то су били тренуци када сам имао проблема са здрављем", каже Гуровић који је у светској кошарци стекао надимак "уништитељ САД", због храбрих тројки у четвртфиналу СП 2002 у Индијанаполису, које су Југославији прокрчиле пут до врха. Данас је он синоним за Црвену звезду, о чему сведоче наслови и међунаслови најбољих шпанских спортских дневника: "Гуровићева Звезда разбила слаби Реал" (АС), "Незаустављиви Гуровић" ("Марка")...

О њему у Србији постоје подељена мишљења, као и о његовом омиљеном јунаку (Дража Михајловић) кога је истетовирао на мишици. Пошто је Јадранска НЛБ лига недавно саопштила да "држава Хрватска не забрањује више Гуровићу улазак на њену територију", наметнуло се питање да ли је он спреман да игра утакмице у Хрватској. После сусрета са Реалом дао је одговор: "Играћу тамо, али само ако ме не условљавају да повезом сакријем Чичину тетоважу"!

Још један, врло важан угао из ког би требало сагледати Гуровићеве игре, јесте – репрезентација Србије. Овакав Гуровић је потребан националном саставу, поготово ако се има у виду да је Европско првенство у Шпанији догодине последња добра прилика за излазак из кризе. То не значи да подмлађивање државног тима не треба наставити, већ да треба позвати у помоћ три-четири прекаљена играча међу којима мора да буде места и за прву звезду Купа Улеба и НЛБ лиге. Уосталом, тренер Звезде и селектор Србије Драган Шакота најбоље зна колико може његов омиљени играч.

--------------------------------------------------------------------------

Најбоља тројица у Купу Улеба и Јадранској НЛБ лиги

Куп Улеба

Јадранска НЛБ лига