Хапшење Младића је међаш

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Ратко Младић је на неки начин био у главној улози на јучерашњем заседању Савета безбедности посвећеном разматрању рада два ад хок међународна суда за ратне злочине, оне почињене у бившој Југославији и Руанди. У усменим извештајима председника суда Патрика Робинсона и главног тужиоца Сержа Брамерца, његово хапшење је оцењено као „међаш у историји трибунала”, (Робинсон) и „значајан догађај за Србију и регион, за трибунал и међународну правду”, (Брамерц).

Тужилац Брамерц је свој писани извештај доставио још 12. маја, који је, две недеље потом, 26. маја постао застарео, јер је Србија испунила једну од својих кључних међународних обавеза. У свом излагању је указао да Београд сада има важну улогу да објасни зашто је Ратко Младић морао да буде ухапшен, уз честитке како властима у Београду, тако и надлежним службама.

По мишљењу Брамерца, сада је неопходно да се у целости истражи чињеница како је било могуће да се генерал са хашке потернице успешно скрива чак 16 година, и у том контексту поздравио најаву Србије да ће сваки државни службеник, ако се докаже да је у томе учествовао, бити изведен пред суд.

Брамерц је такође затражио да „без одлагања” буде ухапшен и једини преостали оптуженик Горан Хаџић. Изнео је такође и оцену да Србија ревносно сарађује са његовом канцеларијом кад је реч о достављању тражене документације, што није случај са Хрватском кад је реч о војним документима из ”Олује”. Загребу је, у посебном делу излагања, замерио и на изјавама неких званичника после пресуде генералу Готовини.

И судија Робинсон и тужилац Брамерц, као и њихове колеге у суду за Руанду, изнели су да се њихови мандати приводе крају, али да предстоје још неки важни послови.

Судија Робинсон је тако потврдио да ће суђење Радовану Караџићу бити окончано 2014. Он је указао, и затражио адекватну подршку Савета безбедности, као оснивача трибунала, на велики проблем осипања кадрова, на велики одлив веома важних људи за рад суда који користе сваку прилику да у оквиру система УН пређу на неке сигурније и перспективније послове.

Изнео је и проблем „смештаја” оних који ће тек бити осуђени, наводећи да трибунал сада има уговоре са само 17 земаља за издржавање казни у оквиру њихових затворских система, чији ће капацитети одвојени за ову сврху веома брзо бити попуњени. Апеловао је због тога на све чланице УН да се овај терет подели равноправније.

Хапшење Младића поздрављено је и у иступањима амбасадора свих чланица Савета безбедности. Представница Француске ову прилику је искористила и за опомену „свима који и данас наређују нападе на цивиле”, алудирајући очигледно на неке блискоисточне лидере, уз напомену да злочини против хуманости не застаревају.

Русија је подсетила на свој став да би трибунал свој рад морао да заврши до краја 2014, и да хапшење Младића не би смео да буде разлог да се тај рок помера. По оцени Немачке, испорука Младића „Србију приближава њеним европским интеграцијама”, али хапшење Горана Хаџића „мора да остане приоритет”.

На нужност да трибунал све послове оконча у предвиђеном року указала је и представница Кине, док је амбасадор Велике Британије критиковао чињеницу што од завршетка неких процеса до саопштавања пресуде прође и годину и по дана.

За америчку амбасадорку одлазак Младића у Хаг је такође међаш „на путу ка правди и помирењу” у бившој Југославији.

Горан Хаџић је иначе једини бегунац кога потражује трибунал за бившу Југославију, док Руанда ”дугује” чак девет осумњичених за ратне злочине почињене у тамошњим племенским сукобима.