Израелци граде у Новом Саду

Нови Сад – Председник Владе АП Војводине Бојан Пајтић, амбасадор Израела Артур Кол и градоначелник Новог Сада Игор Павличић јуче су положили камен темељац за изградњу трговинско-пословног центра „БИГ” у Новом Саду. Изградња овог центра први је од неколико сличних пројеката које истоимена израелска компаније планира у Србији, а вреди преко 40 милиона евра. Тржни центар ће заузимати 30.000 квадрата и у самом процесу изградње ће запошљавати 500 радника из наше земље.

– У протеклих десет година, у Војводину је стигло око 6,5 милијарди евра страних инвестиција, отворено је преко 230 компанија и запослено је око 60.000 људи. На самом почетку кризе овај тренд је опао, али ова и многе друге инвестиције које се током године отварају или започињу, говоре у прилог томе да се овај тренд поново убрзава. У пословној заједници Израела постоји интересовање да се инвестира у пољопривреду, прерађивачку, металску и грађевинску индустрију, као и у ИТ сектор у Војводини – истакао је Пајтић.

Израелски амбасадор Артур Кол изразио је задовољство што су фирме из његове земље почеле да шире своју делатност. Према његовим речима, изградња центра у Новом Саду јесте знак поверења у виталност српске економије, која је, како је оценио, почела да се опоравља од последица светске економске кризе. Он је подсетио и да је значајних израелских инвестиција у Србији било и протеклих година, али су она реализована углавном у Београду.

Компанија „БИГ”, једна од најзначајнијих у свету у својој бранши, а већ је обезбедила локације за још три центра, који ће се налазити у Београду, Шапцу и Јагодини. У нередних неколико година, како се јуче чуло у Новом Саду, компанија намерава да у Србији изгради 15 трговинско-пословних центара.

М. М.

-------------------------------------------------------------------

Конверзија земљишта у општинским рукама

Нова уредба о конверзији права коришћења земљишта у право својине уз накнаду требало би да буде усвојена за седам дана до две недеље, речено је за „Политику” у Министарству животне средине, рударства и просторног планирања. Стицање власништва на земљишту плаћаће власници предузећа купљених кроз приватизацију или стечајкоји хоће да промене намену и зидају станове, канцеларије или друге комерцијалне садржаје. Висина накнаде обрачунаваће се тако што ће од тржишне вредности земљишта одузети трошкови прибављања права коришћења.

Ова, трећа по реду, уредба за разлику од претходних нуди два модела за процену тржишне вредности грађевинског земљишта. Градови и општинеће моћи да изаберу један од њих.

Први подразумева далокалне самоуправе зонирају територију општине и одреде тржишну вредност земљишта. При процени у обзир треба да буде узета планирана намена земљишта, коефицијент изграђености и комунална опремљеност, по сличном принципу како се одређује накнада за уређење грађевинског земљишта.Уколико локалне скупштине не изгласају овај предлог остављена је могућност да овлашћени судски проценитељи утврђују вредност земљишта за сваку појединачну парцелу, како и је и претходном уредбом предвиђено.

Небојша Јањић, помоћник министра и шеф радне групе за писање уредбе, каже да још није одлучено ко ће утврђивати трошкове прибављања права коришћења. Првобитно је предлагано да то раде локалне самоуправе, али имајући у виду њихове капацитете није искључено да тај посао буде поверен и судским вештацима.

Поступак за утврђивање висине накнаде, према његовим речима, неће се више водити пред Пореском управом и општинским одељењем за имовинске послове – већ само на овом, другом месту. Уколико нису задовољни проценом, подносилац захтева, градски и републички јавни правобраниоци могу затражити супер вештачење. Уговор ће се потписивати само са локалном самоуправом, а не и са Министарством финансија, као до сада. Али ће половина новца од наплаћене конверзије одлазити у Фонд за реституцију, као што је првобитно предвиђено.

Према ранијим подацима Министарства животне средине, рударства и просторног планирања извршено је око 16.000 конверзија без накнаде и око 40 уз накнаду, док је у поступку између 1.000 и 1.500 конверзија.

Већина посла, после измене закона и састављања нове уредбе, поверена је градовима и општинама, вероватно зато што је Пореска управа, која је за то била задужена, давала неприхватљиве процене. Суд о тржишној вредности доносила је на основу средње прометне вредности за читаву урбанистичку зону града. Не разматрајући планирану намену земљишта, коефицијент изграђености и комуналну опремљеност, по процени Пореске управе земљиште у једној зони имало исту вредност. Увидевши да генерализација коју овај орган Министарства финансија примењује, при одређивању пореза на имовину и пореза на пренос апсолутних права, није прихватљива на процену појединачних парцела, Министарство животне средине и просторног планирања посао је поверило вештацима. Али Пореска управа није прихватала њихове процене.

М. Авакумовић