Србија се одлично припремила дијалог са Приштином

Мадрид би желео да се 12. октобра, када се у Европској унији Србији одобрава статус кандидата, уједно одреди датум за отпочињање преговора о придруживању.

„Немамо никаквих предрасуда, нема разлога да се чека и одлаже почетак преговора уколико су испуњени сви услови из упитника. Треба честитати Србији за огроман посао који је урадила и нарочито после изручења Ратка Младића када је показала да је у стању да то уради. Желимо да на наш државни празник 12. октобра добијете статус кандидата, и да већ у децембру почну преговори, рекао је за „Политику” амбасадор Шпаније у Београду Ињиго де Паласио де Еспања уочи посете шпанске министарке спољних послова Тринидад Хименес.

Да ли сте обавештени како тече дијалог између Београда и Приштине с обзиром на то да сте ви били земља која није признала Косово, али која се залагала за разговор између две стране?

Београд се за дијалог са Приштином јако добро припремио. Српска делегација направила је свестрану и суштинску анализу практичних проблема. Очекује се да ће у јулу већ у следећој рунди преговора у Бриселу неке практичне животне ствари бити решене. То ће на терену донети бољи живот становништву свих националности. Добро је за стабилност целог региона.

У ком смислу ће се побољшати живот?

Установиће се правила, а то је управо оно што је ЕУ тражила: да се створе услови на терену за коегзистенцију, што је у интересу обе заједнице.

Постоје различита мишљења о подели Косова?

О томе се говори одавно. Било је у прошлости различитих неофицијелних предлога. Мадрид не сматра да треба да заузме званични, јавни став о овим алтернативама. Јер оне не спадају у оквир разговора између Београда и Приштине који су у току.

На основу чега оцењујете да је Београд ушао припремљен у дијалог?

Београд показује озбиљност и доказује да је поуздани савезник. Даје конструктивне предлоге за практичне невоље: о слободи кретања, авионском и друмском саобраћају, сертификацији диплома. Има решење и за катастарске и друге документе. Мислим да ЕУ то види и добро оцењује и да је важно да се овај дијалог настави. Питање севера Косова је јако деликатно, и разумем зашто би оно требало да се реши на неки начин. Али  у овом тренутку то није на дневном реду преговора.

Да ли још увек постоји опасност од укидања безвизног режима због великог броја лажних азиланата?

Не. Мислим да су и Брисел и Београд уложили јако значајне напоре да се овај безвизни режим успостави. Он се неће укинути тек тако. Београд је Бриселу изнео читав низ предлога како да се предухитри проблем лажних азиланата пре него што он постане нерешив. Овакви споразуми су одраз поверења између две стране и ЕУ није изгубила то поверења у вашу земљу. Србија је показала да ће учинити све што може како би спречила већу економску емиграцију која се лажно представља као политички угрожена. Статут о заштити од политичког прогона и давању азила је врло стриктан. Није у реду када се он злоупотребљава. Захваљујући брзој акцији Србије број лажних азиланата је знатно смањен за кратко време.

Како се ви сналазите са избеглицама са севера Африке и из Латинске Америке?

Шпанија је примила огроман број људи у време економског бума. У периоду од пет-шест година примили смо више од четири милиона емиграната. Тада је било посла. Већина се јако добро снашла и довела своје породице. Нису долазили само из подручја које сте поменули, већ је Шпанија на првом месту по броју заједнице из Румуније, одакле је дошло око 700.000 људи. Ми не правимо разлику између Рома и других Румуна, па их и не пребројавамо по том принципу. Са Ромима живимо у заједништву вековима.

Ви сте у вашој земљи признали геј бракове и лично се залажете за потпуну једнакост у закону?

Поносим се што представљам земљу у којој нема дискриминације, ни према мањинама ни према дошљацима. Ми нисмо уништили породицу тиме што смо дали право геј популацији да се венчава. Друштво се није покварило. Напротив, свако је, без обзира на боју коже или националност, верску или сексуалну припадност, део нашег заједничког пројекта у друштву. Ни Србија не би изгубила ни своју традицију ни своју културу када би та права била већа, као у другим земљама ЕУ.