Нова правила за живот на кредит

Ко има већу плату, има веће шансе да из банке изађе с одобреним било каквим захтевом, док су шансе оних са скромнијим примањима – неупоредиво мање. Тако је било одувек, а биће и по новим критеријумима Народне банке Србије којима се мери кредитна задуженост грађана. Истини за вољу, онако како су срочена, нова правила, омогућавају боље плаћеним грађанима да се више задуже него до сада, док могућност оних с мањим зарадама „држе” на неком садашњем нивоу.

Централна банка је, у пакету са мерама које омогућавају репрограм дугова презадужених грађана, променила критеријуме о задужености који ступају на снагу 30. јуна. По њима клијенти банака, који примају плату у динарима и задужују се у динарима, моћи ће зараду да оптерете до износа очишћеног за висину минималне потрошачке корпе за одраслог члана домаћинства. Према последњим статистичким подацима то је – 13.078,79 динара. То значи да је њихова кредитна способност равна заради минус вредност потрошачке корпе.

Они који примају плату у динарима, а имају задужења индексирана у еврима, моћи ће да се задуже до 80 одсто поменутог очишћеног износа, а они код којих су и зараде и задужења индексирани у еврима опет до пуног, 100 одсто, износа очишћеног за минималну потрошачку корпу за одраслог члана домаћинства.

Раније, по НБС, лимит за задуживање је био 30, односно 50 одсто зараде у случају стамбеног кредита, па је повећан на 40 и 50 одсто с тим што то за банке није било обавезујуће.

Поређења ради, могућност некога с платом од 20.000 динара месечно да се кредитно задужи била је 6.000 динара месечно, а по новом је 7.000 динара. С друге стране, кредитна способност некога с месечном платом од 50.000 динара била је 15.000 динара, а по новом је готово 37.000 динара.

Иако нови критеријум НБС још није ступио на снагу у Рајфајзен банци га примењују од 20. маја. Промена се, наводе,тиче начина обрачуна, јер се за разлику од некадашње логике,која је узимала у обзир само проценат оптерећености примања клијената кредитним обавезама, сада уводи и фактор минималних трошкова живота у републици, преко вредности минималне потрошачке корпе за првог одраслог члана домаћинства.По новом обрачуну, примања клијента прво се умање за вредност поменуте потрошачке корпе, а потом се преостали износ средстава упоређује са месечним кредитним обавезама клијента.

–Овај начин обрачуна се приближава реалнијем стању ствари у пракси,јер по старом моделу било је претпостављено да је 70 одсто зараде, односно половина плате код стамбених кредита, довољно за подмиривање трошкова живота сваког клијента – и оног са месечном зарадом од 20.000 динара и оног са платомод 80.000 динара. Клијентима са нижим примањима сада сезадржава или чак смањује могућност задуживања, док се клијентима са вишим примањима онаповећава. Зато сматрамо да је нови начин рачунања избалансиран на прави начин и да банкама даје могућност додатних пласмана становништву. У тој банци се надају да ћестопа неуредних кредита и даље битиу прихватљивим оквирима.

Када се све узмеу обзир, банкама је препуштена могућност сопствене процене кредитног ризика приликом одобравања пласмана што би оне, по својој дефиницији, требало најбоље да умеју и да раде, и што је раширена пракса у развијеним земљама у Европи и свету, став је Рајфајзен банке.

Милош Митрић, члан Извршног одбора и директор Сектора ризика у Евробанк ЕФГ, каже да нови обрачун пружа могућност веће флексибилности, као и додатног задуживања, у зависности од тога колико месечни приход клијент прима на текући рачун.

– Како банка у пословањуима у виду,пре свега,добробит клијената, циљ нам је да кредитна политика буде избалансирана и да се на тај начин онемогући презадуживање клијената. Дакле,увек уз потребе клијената у обзир узимамо и принцип опрезности – наводи Митрић.

Циљ банака, по њему,не би требало да буде превелико оптерећење грађана и домаћинстава и зато ће сви фактори бити релевантни када се буде одређивао максимални износ кредита који ће клијентима моћи да се исплати. Вероватно ће бити одређених корекција у складу са новом одлуком НБС, међутим,прецизнијиподаци добиће сенакон усвајања нове кредитне политике.