Те­о­до­ра по­бе­ђу­је ле­у­ке­ми­ју

Сва­ко де­те је Бож­ји дар, а за де­вој­чи­цу чи­је име Те­о­до­ра пре­ве­де­но са грч­ког зна­чи упра­во Бож­ји дар, ка­жу још и да је ме­ди­цин­ско чу­до. Од го­то­во ни­ка­квих шан­си да по­бе­ди те­шки об­лик ле­у­ке­ми­је, Те­о­до­ра Мак­си­мо­вић (15) из Ко­сов­ске Ми­тро­ви­це, о ко­јој је „По­ли­ти­ка” већ пи­са­ла, успе­шно во­ди бит­ку са бо­ле­шћу и ле­ка­ри ње­но здрав­стве­но ста­ње оце­њу­ју као ве­о­ма до­бро, са 90 од­сто шан­си да по­бе­ди ле­у­ке­ми­ју. За­хва­љу­ју­ћи по­мо­ћи Ка­та­ри­не и Алек­сан­дра Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа, та­да два­на­е­сто­го­ди­шња Те­о­до­ра у вр­ло озбиљ­ном здрав­стве­ном ста­њу сме­ште­на је у атин­ску бол­ни­цу „Све­та  Со­фи­ја” где јој је пре­са­ђе­на ко­шта­на срж. Са оцем Зо­ра­ном, ју­че је у бе­о­град­ски Ста­ри Двор до­шла у го­сте Ка­та­ри­ни и Алек­сан­дру Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћу, а су­сре­ту је при­су­ство­ва­ла и док­тор­ка Ида Јо­ва­но­вић, ди­рек­тор­ка Уни­вер­зи­тет­ске деч­је кли­ни­ке у Тир­шо­вој ули­ци. „Тим ко­ји по­бе­ђу­је”, ка­ко га је на­зва­ла Ка­та­ри­на Ка­ра­ђор­ђе­вић, при­се­ћао се ју­че сво­је бор­бе. Пр­ви ко­рак на­чи­ни­ла је док­тор­ка Јо­ва­но­вић ко­ја је оба­ве­сти­ла Ка­та­ри­ну Ка­ра­ђор­ђе­вић о ма­лој Те­о­до­ри и за­мо­ли­ла је за по­моћ.

– Ле­че­на је код нас на кли­ни­ци ве­о­ма успе­шно, али он­да се бо­лест вра­ти­ла. Та­да је је­ди­на шан­са за њен жи­вот би­ла тран­сплан­та­ци­ја ко­шта­не ср­жи. Код нас ни­је би­ло срод­них да­ва­ла­ца ни у по­ро­ди­ци, и у та­квим слу­ча­је­ви­ма ша­ље­мо де­цу у Ита­ли­ју. Али Те­о­до­ри­но ста­ње је би­ло вр­ло озбиљ­но и ни­је би­ло вре­ме­на за че­ка­ње, па сам за­мо­ли­ла прин­це­зу Ка­та­ри­ну да по­мог­не, што је она од­мах при­хва­ти­ла. То се по­ка­за­ло кључ­ним, јер је ле­че­ње би­ло вр­ло ду­го, вр­ло те­шко и вр­ло ску­по. Те­о­до­ра да­нас пред­ста­вља сим­бол с јед­не стра­не по­бе­де ме­ди­ци­не, а с дру­ге стра­не по­бе­де ху­ма­но­сти, не са­мо прин­це­зи­не, не­го и ко­ле­га ко­ји су се бо­ри­ли са ње­ном бо­ле­шћу – ка­же проф. др Јо­ва­но­вић.

Ка­да је грч­ка бол­ни­ца на­шла до­на­то­ра ко­шта­не ср­жи, Те­о­до­ри­но здрав­стве­но ста­ње би­ло је та­кво да опе­ра­ци­ја ни­је би­ла мо­гу­ћа. Ка­та­ри­на Ка­ра­ђор­ђе­вић та­да је из САД до­не­ла но­ви лек ко­ји у Евро­пи још ни­је био ко­ри­шћен и за­хва­љу­ју­ћи ње­му де­вој­чи­ци­но здрав­стве­но ста­ње се по­пра­ви­ло, а опе­ра­ци­ја је би­ла мо­гу­ћа, оба­вио је на­чел­ник бол­ни­це, проф. др Сте­ли­ос Гра­фа­кос. Ка­та­ри­на Ка­ра­ђор­ђе­вић, у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку”, ка­же да је по­бе­да ко­ју су да­нас из­во­је­ва­ли ре­зул­тат за­јед­нич­ке упор­но­сти.

– То је био за­јед­нич­ки на­пор свих нас и ме­не и мо­јих при­ја­те­ља и ле­ка­ра у Грч­кој, и док­тор­ке Јо­ва­но­вић и Те­о­до­ри­ног оца ко­ји је стал­но био уз њу у Грч­кој, али пре све­га Те­о­до­ре. По­мо­гли смо мно­го­број­ној де­ци, али Те­о­до­ра је је­дин­стве­на по сна­жној во­љи да жи­ви и да се бо­ри, по од­луч­но­сти. А ако је она же­ле­ла да жи­ви и да се бо­ри, ми смо би­ли ду­жни да јој то омо­гу­ћи­мо – ис­ти­че Ка­та­ри­на Ка­ра­ђор­ђе­вић.

Због по­сто­пе­ра­тив­ног пе­ри­о­да и ре­дов­них пре­гле­да, Те­о­до­ра и да­нас бо­ра­ви у Грч­кој, где је са оцем Зо­ра­ном сме­ште­на у „Ел­пи­да хо­ум”, уста­но­ву где су сме­ште­на де­ца, ко­ја су на ле­че­њу, и њи­хо­ви пра­ти­о­ци. Те­о­до­ра опи­су­је да је у „Ел­пи­ди”, ко­ју др­жи до­бра при­ја­те­љи­ца Ка­та­ри­не Ка­ра­ђор­ђе­вић, Ма­ри­ја­на Вар­ди­но­ја­нис и где ста­ну­је без на­кна­де, упо­зна­ла до­ста при­ја­те­ља, али и на­у­чи­ла мно­го то­га.

– Ту су углав­ном де­ца из Грч­ке. Дру­жи­мо се, учи­мо да пра­ви­мо на­кит, сли­ка­мо, пле­ше­мо. На­у­чи­ла сам и грч­ки и са­да га знам до­ста до­бро – ка­же Те­о­до­ра.

У сеп­тем­бру Те­о­до­ра ће кре­ну­ти у гим­на­зи­ју у Грч­кој, а прин­чев­ски пар Ка­ра­ђор­ђе­вић на­ста­ви­ће да јој по­ма­же – ка­жу, по­тру­ди­ће се да по­мог­ну ње­ној по­ро­ди­ци, али и Те­о­до­ри у шко­ло­ва­њу. Отац Зо­ран об­ја­шња­ва да је ње­го­ва ћер­ка са­да до­бро и да су сви па­ра­ме­три крв­не сли­ке нор­мал­ни.

– Прин­це­за Ка­та­ри­на је наш ан­ђео чу­вар, ни­кад нас ни­је оста­ви­ла, за­бо­ра­ви­ла. Би­ло је при­ли­ка да до­ђе на крат­ко у Ати­ну, има ја­ко ма­ло вре­ме­на, али ипак стиг­не да оби­ђе Те­о­до­ру. Ње­на реч има сна­гу до­ку­мен­та, кад не­што же­ли, то и оства­ри – ис­ти­че Зо­ран Мак­си­мо­вић.

Је­ле­на Ча­ли­ја