Борца за људска права упутили на посматрање

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка

За­греб – Баш у вре­ме ка­да Хр­ват­ска тре­ба да за­вр­ши при­ступ­не пре­го­во­ре с ЕУ о по­гла­вљу пра­во­су­ђа, из тог ми­љеа је по­ву­чен по­тез ко­ји ви­ше спа­да у ру­бри­ку „ве­ро­ва­ли или не” не­го на озбиљ­но по­сту­па­ње вла­сти у За­гре­бу. Пре­ма на­ло­гу Жу­па­ниј­ског су­да у За­гре­бу, ју­че је ис­так­ну­ти бо­рац за људ­ска пра­ва Тон­чи Ма­јић из Спли­та мо­рао да се ја­ви на пси­хи­ја­триј­ско по­сма­тра­ње на осно­ву кри­вич­не при­ја­ве Др­жав­ног ту­жи­ла­штва.

Ма­јић је пре три­де­се­так го­ди­на био уче­сник са­о­бра­ћај­не не­сре­ће у ко­јој је те­шко по­вре­ђен (имао је че­ти­ри кли­нич­ке смр­ти), а во­зач дру­гог во­зи­ла је у суд­ском по­ступ­ку про­гла­шен кри­вим и осу­ђен. Ка­да се ма­ло опо­ра­вио, Ма­јић је под­нео зах­тев за на­кна­ду ште­те и тај про­цес се ву­че све до да­нас, пу­не три де­це­ни­је.

Нај­ду­жа па­у­за у про­це­су би­ла је де­ве­де­се­тих го­ди­на, ка­да се ни­шта ни­је де­ша­ва­ло пу­них де­вет го­ди­на. Због то­га се 2004. обра­тио Устав­ном су­ду, ко­ји је на­ло­жио су­ду у Ка­ште­ли­ма, где се по­сту­пак во­ди, да га нај­зад окон­ча, али се опет ни­шта ни­је де­си­ло.

„У све­ту је не­за­ми­сли­во да се је­дан ло­кал­ни суд та­ко из­ру­гу­је и иг­но­ри­ше Устав­ни суд”, ка­же Ма­јић и об­ја­шња­ва да се за­тим од­лу­чио на про­во­ка­ци­ју да би скре­нуо па­жњу на не­функ­ци­о­ни­са­ње пра­во­су­ђа у ње­го­вом слу­ча­ју.

У ок­то­бру про­шле го­ди­не у знак про­те­ста по­це­пао је хр­ват­ску за­ста­ву и по­слао је пред­сед­ни­ку др­жа­ве пи­смо де­таљ­но до­ку­мен­ту­ју­ћи за­што то ра­ди. Ка­ко се опет ни­шта ни­је де­си­ло, у фе­бру­а­ру ове го­ди­не по­це­па­ну за­ста­ву је по­слао глав­ном др­жав­ном ту­жи­о­цу и ре­ак­ци­ја је усле­ди­ла. Али не на убр­за­њу ње­го­вог 30-го­ди­шњег про­це­са – већ про­тив ње­га.

Ту­жи­ла­штво је про­тив Ма­ји­ћа по­кре­ну­ло кри­вич­ни по­сту­пак, а Жу­па­ниј­ски суд на осно­ву то­га упу­ћу­је га на пси­хи­ја­триј­ско ве­шта­че­ње.

„За­ми­шљао сам да ће Ускок по­сла­ти еки­пу у суд у Ка­ште­ли­ма да ис­пи­та за­што 30 го­ди­на оду­го­вла­чи по­сту­пак”, ка­же Ма­јић, али се пре­ва­рио. „Уме­сто да ме ка­зне због це­па­ња за­ста­ве, по­зи­ва­ју ме на пси­хи­ја­триј­ско ве­шта­че­ње да се утвр­ди да сам у вре­ме по­чи­ње­ња тог де­ла био сма­ње­но ура­чун­љив, од­но­сно под ути­ца­јем дро­га!”

Пре­ма ре­чи­ма ди­рек­тор­ке удру­же­ња за људ­ска пра­ва „До­ку­мен­та” Ве­сне Тер­ше­лић, по тој ло­ги­ци др­жав­ног ту­жи­ла­штва ис­па­да да са­мо сма­ње­но ура­чун­љив чо­век или под ути­ца­јем дро­га мо­же да це­па хр­ват­ску за­ста­ву. „То је, на­рав­но, глу­пост, па оста­је пи­та­ње за­што је ту­жи­ла­штво по­сег­ну­ло упра­во за ова­квим ин­стру­мен­том.”

По­сле све­га, Тон­чи Ма­јић сма­тра да му је то при­ре­ђе­но због ње­го­вог упор­ног ан­га­жма­на око от­кри­ва­ња зло­чи­на у Ло­ри, ко­ји још ни­су до кра­ја про­це­су­и­ра­ни иако је осу­ђе­но не­ко­ли­ко за­твор­ских стра­жа­ра и вој­них по­ли­ца­ја­ца.

Пр­сте у то­ме, сма­тра он, има упра­во глав­ни ту­жи­лац Мла­ден Ба­јић, ко­ји је био вој­ни ту­жи­лац у вре­ме по­чи­ње­них зло­чи­на у Ло­ри над срп­ским ци­ви­ли­ма и за­ро­бље­ни­ци­ма.

„Сва­ки пут ка­да се не­ко пре­ви­ше при­бли­жи по­чи­ни­о­ци­ма рат­них зло­чи­на – усле­ди на­пад, али ни­ка­да на до­ку­мент већ на ту осо­бу”, за­кљу­чу­је Ма­јић.

Ра­до­је Ар­се­нић