Ниска цена, више шећера

Све више јефтиних врста чоколада на рафовима трговина отворило је дилеме код многих потрошача. У чему је разлика између њих уколико табла од 100 грама углавном кошта стотинак динара, али има и оних које често могу да се купе и за мање од 50? Јер, док најпознатији брендови држе цену, није мало нових врста до пре неку годину непознатих произвођача који се због приступачне цене све чешће нађу у корпи. Да ли су оне истог квалитета и да ли је њихов састав исти, главна су питања.

Истраживање „Потрошача” показује да ниска цена купцима говори не то да је драстично јефтина чоколада неисправна или опасна по здравље, већ да су у њеној производњи коришћене јефтиније сировине. То, начелно, значи да се иде на минимум какаоа који је дозвољен нашим прописима, а повећава се количина јефтинијих састојака, какав је, на пример, шећер. То потврђују и стручњаци.

– Чоколаде које имају више какаоа су, наравно, скупље јер садрже мање шећера и мање биљног уља и свега другог што се додаје у производњи, а што је Правилником дозвољено. Значи, у знатно јефтинијим чоколадама вероватно има мање скупих увозних компоненти, као што је какао маслац, а више наведених повољнијих састојака или млека, које је такође јефтиније. Битно је, међутим, истаћи да није реч о томе да ли је таква чоколада квалитетна или неквалитетна. Она је, у сваком случају, у складу са Правилником чим је легално на тржишту, а све остало је ствар укуса и тога какву чоколаду неко воли – објаснио је Ненад Вујовић, начелник Одељења за безбедност хране Министарства пољопривреде и трговине, додајући да сви састојци увек морају да буду наведени на паковању и купци на основу тога могу да бирају.

– Због различитог састава, веома је битно да потрошач зна шта му се нуди и да то пише на декларацији, односно да на полеђини буде наведено да ли је реч о млечној чоколади, белој или пуњеној, то јест који су главни састојци – каже наш саговорник.

Да ли и у овом случају може да важи уврежено мишљење да је велики и познат произвођач гарант бољег квалитета? Вујовић каже да то не мора да буде правило, али подсећа да сви наши водећи произвођачи чоколада примењују Хасап и друге савремене стандарде. Он напомиње и да инспекције у досадашњим контролама на нашем тржишту нису наишле на чоколаду која је здравствено неисправна.

– Због тога не можемо рећи да је ова група производа ризична, па је сматрамо уређеном облашћу. Од почетка ове године имали смо пет пријава потрошача на неправилности у вези са чоколадом. Од тих пет, две су биле потврђене, а односиле су се на неадекватно декларисање, односно није било декларације на српском језику – објаснио је Вујовић.

Шта потрошачима говоре различите врсте чоколада на тржишту? Александар Младеновић, бренд менаџер за чоколаду у „Штарку”, каже да када је реч о саставу чоколаде, основна је подела на млечне, црне и чоколаде са додацима.

– Млечне чоколаде имају око 30 одсто какао делова и обогаћене су високим садржајем млека, што је њихова предност. Црне чоколаде имају најмање 60 одсто какао делова, што је, због добрих здравствених аспеката какаоа, о чему је много тога већ речено и написано, предност те врсте чоколаде. Чоколаде са додацима могу бити и црне и млечне, али су чешће млечне. Висок садржај какаоа у црној чоколади, по правилу, има врло доминантан и изражен укус, па додаци теже долазе до изражаја – објаснио је Младеновић.

Савет за куповину чоколаде, исти је као и за друге прехрамбене производе.

– Веома је важно да потрошачи не купују ове производе на неусловним местима и ако немају декларацију на српском језику. Сведоци смо да се продају на тротоарима и на аутобуским станицама. Купци би требало да обрате пажњу и на услове чувања, пре свега у смислу одговарајуће температуре, јер ако је паковање деформисано то значи да је чоколада била на спољној температури, да се отопила и да је треба избегавати – саветује Вујовић.

-------------------------------------------------------------------- 

Нутриционисти: Две штангле дневно

Нутриционисти су сагласни да је чоколада благотворна за организам и то пре свега црна.

– Препоручује се око 30 грама чоколаде дневно, што је око две штангле, али пре свега црне чоколаде јер она има више какаоа, а мање других додатака попут шећера. Осим што подиже расположење, чоколада има и антиоксидансе, па је веома корисна – саветује Ана Тодоровић, нутрициониста београдског Дома здравља „Савски венац”.

И стручњаци за исхрану у свету су дошли до закључка да је црна чоколада добра за људски организам. Како наводе британски и амерички нутриционисти, постоје три разлога за конзумирање црне чоколаде – заштићеност од стреса, смањен ризик од инфаркта и брже сагоревање масних наслага, преносе западни медији.

-------------------------------------------------------------------------

Шта каже Правилник о квалитету какао и чоколадних производа

Члан 16.

Чоколада је производ добијен од прерађеног какао-зрна и шећера, који садржи најмање 35 одсто укупне суве материје какао-делова укључујући најмање 18 одсто какао-маслаца и најмање 14 одсто сувих немасних какао-делова.

Члан 18.

Чоколада за јело и кување је производ добијен од прерађеног какао-зрна и шећера и садржи најмање 40 одсто укупне суве материје какао-делова, од чега најмање 18 одсто сувих немасних какао-делова и најмање 7 одсто додатог какао-маслаца рачунато на суву материју производа.

Члан 23.

Млечна чоколада је производ добијен од прерађеног какао-зрна, шећера и млека или млечних производа, који садржи:

1) најмање 25% укупне суве материје какао-делова;

2) најмање 14% суве материје млека;

3) најмање 2,5% сувих немасних какао-делова;

4) најмање 3,5% млечне масти;

5) најмање 25% укупне масти (какао-маслац и млечне масти) рачунато на суву материју готовог производа.

Члан 28.

Бела чоколада је производ добијен од какао-маслаца, млека или млечних производа и шећера, који садржи:

1) најмање 20% какао-маслаца;

2) најмање 14% суве материје млека;

3) најмање 3,5 % млечне масти.