Избрисани српски корени

ПОДГОРИЦА –Нацрт устава Црне Горе који је сачинио Савет за уставна питања (председник Мијат Шуковић) прећутао је вековне српске корене црногорске државности, српску баштину, српски језик и сам српски народ који је столећима живео и који још живи на тлу Црне Горе, рекао је јуче академик Коста Чавошки на научном скупу о статусу српског народа у новом црногорском уставу.

"Уколико се овај нацрт усвоји, биће то својеврсни уставни геноцид над српским народом", оценио је Чавошки у себи својственом, полемичком маниру.

На дводневном скупу који се бави дефинисањем стратешких националних интереса Срба у Црној Гори учествује двадесетак стручњака за уставно право, лингвиста, историчара и теолога.

Чавошки је још рекао да би уставом било неопходно зајамчити сразмерну заступљеност Срба у свим државним органима локалне самоуправе, сагласно резултатима пописа становништва из 2003. године. Пошто се у нацрту новог устава не помињу ни Срби, ни српски језик, а камоли српска културно-историјска баштина, новим уставом ваљало би Србима зајамчити свеобухватну културно-просветну аутономију, која подразумева образовање на српском језику, од основног до високошколског, право на дневне новине, радио и телевизију, српски културни центар, српски издавачки центар, као и ТВ канал на српском језику државне телевизије.

Професор др Милијан Поповић је рекао да се српски народ у Црној Гори налази између неба и земље, без икаквих правних гаранција, те да чак и националне мањине имају већа права од Срба.

"Да би се положај српског народа изменио у Црној Гори и они постали равноправни с Црногорцима, Срби као конститутивни народ треба да конституишу политичко-територијалне аутономије за српски народ у Црној Гори. Ова аутономија је мера ствари за српски народ. Општине са већинским српским становништвом су готово све територијално повезане, што је један од предуслова за конституисање политичко-територијалне аутономије", казао је Поповић.

"Главни органи политичко-територијалне аутономије би били народна скупштина, а његови извршни органи – влада и покрајинска управа. Што се тиче судске власти, требало би формирати одељење Врховног суда Црне Горе за аутономну покрајину српског народа", прецизирао је он.

– Главни правни акт аутономије био би статут који би доносила народна скупштина двотрећинском већином. Српски народ, као конститутивни народ у Црној Гори, треба да образује Национални савет, Матицу српску, Научно друштво српског народа. Српском народу у Црној Гори требало би да припада макар једна од три главне државне функције – председник Републике, владе или скупштине – а требало би обезбедити сразмерну заступљеност српских представника у министарствима, Врховном и Уставном суду, Судском савету и другим државним органима.

Историчар Предраг Вукић је говорио о историјском карактеру српског народа у Црној Гори, након чега су излагали др Милан Пауновић, мр Будимир Алексић и др Александар Стаматовић, а прочитан је и писмени прилог др Ратка Марковића.