Ешерихија коли у „чесмовачи”

Крагујевац – Од укупно девет јавних чесама на територији града свега су три безбедне за грађане, а чак у две трећине узорака индикована је и хемијска и микробиолошка неисправност воде. Ово су резултати анализа које је Институт за јавно здравље Крагујевац урадио трећег јуна ове године, када је откривено да је вода са појединих чесама у околини града заражена и бактеријом ешерихијом коли, која је последњих недеља изазвала пометњу у читавој Европи.

Вода за пиће исправна је на чесмама у Дивостину, Шумарицама и код петље Капавац на старом путу ка Баточини, док чесме у насељима Бубањ, Петровац, Кошутњак, Теферич, Белошевац и Ждраљица нису за употребу. Вода са ових чесама може се користити само у санитарне сврхе, каже помоћник директора Института за јавно здравље, специјалиста хигијене Небојша Ранковић.

– Анализама је утврђен повишен ниво нитрата, а они су показатељ неког старог хемијског загађења. Реч је о чесмама у чијој се непосредној близини налазе штале и њиве са стајским ђубривом. Најзагађенија је вода у Петровцу, која има 80 милиграма нитрата по литру, што је за 30 јединица изнад горње границе. У узорку воде са чесме у овом приградском насељу изоловано је и више врста бактерија, стрептококе, колиформни облици, али и ешерихија коли – напомиње наш саговорник.

У изјави за „Политику”, Ранковић упозорава да овако загађена вода може изазвати гастроинтестиналне сметње, односно стомачна и црвена обољења, пре свега код реконвалесцената и особа са ослабљеним имунитетом.

– Моја је обавеза да упозорим на опасност, не да стварам панику. До сада нисмо имали пријављене случајеве обољења изазваних неисправном водом, али превенција никад не шкоди – сматра овај стручњак.

У летњим месецима, због повећаних температура које погодују ширењу бактерија, анализе воде са јавних чесама раде се једном недељно. Институт за јавно здравље је у сталној комуникацији са надлежним градским службама, али и медијима који су „главна веза“ према грађанима, наводи Ранковић.

– Наша идеја је да се бар једна чесма уреди онако како треба. То подразумева асанацију терена, каптажу извора, уградњу пумпи и система за дезинфекцију. Када се види колико све то кошта, може се ићи даље, али пројеката, нажалост, још нема. А изгледа ни финансијских средстава. Овим путем желим да апелујем на све надлежне у градској управи да се у сарадњи са Институтом позабаве овом важном темом, да не кажем проблемом – каже саговорник нашег листа.

За разлику од јавних чесама, које су алтернативни вид снабдевања Крагујевчана водом за пиће, централни системи, моравски и језера Гружанско и Грошничко, поуздани су и ту нема проблема, наглашава Ранковић, наводећи да Институт редовно контролише исправност воде и са тих великих акумулација. Ако је за утеху, чесме у пешачкој зони у центру граду и Великом парку повезане су са овим акумулацијама, па Крагујевчани могу да их користе без страха да ће завршити на Инфективном одељењу Клиничког центра.