Расцеп у ОПЕК-у

Картел водећих светских извозника нафте ОПЕК јуче није успео да се договори о првом заједничком повећању производње стратешке сировине од глобалне кризе 2008. године.

„ОПЕК није постигао договор: ово је један од најгорих самита који смо имали”, изјавио је Али ал Наими, министар за нафту Саудијске Арабије, која је иначе протагониста предлога о издашном повећању производње картела који свету испоручује 40 одсто нафте на глобалном тржишту.

Неочекивана вест из Беча јуче је моментално изазвала поскупљење нафте за два доларауслед страха од несташице и успоравања глобалног економског опоравка. Барел лаке тексаске нафте премашио је цену од 100 долара, док је „брент” достигао вредност од 117, 86 долара.

Први пут од интервенције Садама Хусеина у Кувајту 1990. године, избијања глобалне економске кризе 2007. и обуставе извоза нафте из Либије овог пролећа, картел водећих светских извозника нафте ОПЕК оштро је подељен у два табора опречних политичких акција и пословних процена, са неизвесним последицама по снабдевање глобалног тржишта.

Однос према ратној драми у Либији и обим будућих испорука нафте светском тржишту представљају два кључна катализатора најозбиљнијег раскола унутар ОПЕК-а у последњу 21 годину, оценила је агенција Блумберг.

Борбе у Либији ускраћују светском тржишту 1,4 милиона барела дневно изузетно квалитетне нафте и дубоко деле утицајне чланице ОПЕК-а на Гадафијеве противнике и присталице.

Док су Катар, Уједињени Арапски Емирати и Кувајт стали на страну побуњеника из Бенгазија, Алжир јавно оптужује „стране елементе” за дестабилизацију Либије, док Нигерија избегава дипломатске контакте са Гадафијем откако је предложио распад водећег афричког извозника нафте по југословенском моделу.

Писмени захтев либијских побуњеника да пошаљу представника на самит у Бечу ОПЕК није удостојио одговора. Са неколико сати закашњења, Гадафијев нови представник у ОПЕК-у Омран Абукра ипак је јуче стигао у Беч. Претходни либијски изасланик у ОПЕК-у, утицајни директор државне нафтне компаније Шокри Ганем, прошле седмице је иначе напустио функцију и земљу због „тамошњих невиђених бруталности”.

У грчевитом покушају да светском тржишту пред летњу сезону годишњих одмора на северној хемисфери надокнади мањак лаке либијске нафте, водећи светски извозник Саудијска Арабија самоиницијативно је почела да производи два типа црног злата налик оном из Сахаре.

Водећи савезник Запада унутар ОПЕК-а, Ријад је истовремено и главни протагониста предлога да картел овог лета – први пут за четири године – треба да повећа извозне квоте ради подстицаја економског развоја и снижавања цене стратешке сировине.

ОПЕК је у лето 2008. године, у јеку кризе када је барел достигао цену од 147 долара, поставио заједничку извозну квоту на 24,85 милиона барела нафте дневно.

Поједине чланице картела у међувремену су премашиле квоте домаће производње, што због сопствених потреба, што због захтева нових имућних муштерија (посебно из Азије).

Неравномерни економско-финансијски опоравак светских региона, вишегодишња неслога око „идеалне цене нафте” на глобалном тржишту и поделе око Либије – промовисали су јучерашњи самит у Бечу у „најнапетије окупљање ОПЕК-а” у последње две деценије.

Саудијска Арабија је већ најавила да ће без обзира на одлуку ОПЕК-а током јуна повећати своју производњу за 10 одсто на око 9,7 милиона барела дневно. Ријадов захтев за повећање званичне квоте ОПЕК-а на 27,35 милиона барела подржавају Кувајт и УАЕ, Катар је остао уздржан, Алжир и Нигерија залажу се за двофазно повећање производње ОПЕК-а – за милион барела одмах и још пола милиона барела током следећа три месеца.

У међувремену, Ирак, Еквадор и Венецуела су одлучно против било каквог повећања производње, уз оцену да је 100 долара за барел одлична цена.

Иран, председавајући ОПЕК-а, први пут од 1975. године јуче је изишао са компромисним предлогом да картел скромно повећа производњу за 700.000 до милион барела дневно.

Новопостављени представник Техерана у ОПЕК-у, министар Мохамед Алијабади понудио је да ОПЕК за три месеца у Техерану одржи ванредни самит, у случају да цена нафте не падне током лета.

Лака тексаска нафта поскупела је ове године девет одсто, док је барел северноатлантског црног злата скочио 35 одсто.

Светско тржиште нафте поново је као у периоду 2004–2008. године талац геополитичких и финансијских недаћа удаљених муштерија на Западу. Притисак економски опорављених купаца из Азије може бити пресудан за даљи тренд цене стратешке сировине светске индустрије.

Свету овог лета треба најмање 29 милиона барела нафте дневно, упозорила је јуче Лондонска берза.