Гала за Ангелу Меркел

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Углавном на „ви” са страним колегама, Барак Обама је досад направио два изузетка: Дмитриja Медведева је прошле године извеo на хамбургере (америчке пљескавице) на периферији Вашингтона, док је са британским премијом Дејвидом Камерoном недавно у Лондону одиграо партију пингпонга.

Друштву лидера са којима је на „ти” придружила се у последња три дана и немачка канцеларка Ангела Меркел, која је, допутовавши овде у понедељак, већ исте вечери била Обамина лична гошћа на двосатној вечери у познатом ресторану старе вашингтонске четврти Џорџтаун. Уз присуство фоторепортера, наравно, који су ове тренутке овековечили за историју.

У уторак, државничка „интима” из претходне вечери замењена је званичним гала банкетом у „Врту ружа” Беле куће, вашингтонском друштвеном догађају број један, на коме је поседовање позивнице званична потврда политичког и социјалног статуса. Обама је пре овога приредио само три слична пријема, пажљиво одмеравајући политичку симболику гостију којима се указује таква част. То су биле државне вечере за председника суседног Мексика, премијера све важније азијске и светске силе Индије и шефа државе која је највећи економски партнер и растући политички ривал САД – Кине.

Меркелова је пак канцеларка по много чему најважније државе Европе и у сваком случају њене економске локомотиве. Сем тога, у њеној личности има и доста тога што је блиско Американцима: прва је жена која је на највишем политичком положају у Немачкој, али пре свега симбол је послератовског помирења политичког истока и запада: рођена је у Источној Немачкој и у националну политику се укључила тек после пада Берлинског зида, 1989.

На све то Обама је подсетио наздрављајући јој пред 206 званица, међу којима овога пута није било холивудских звезда, већ углавном оних које сијају на вашингтонском политичком небу.

У здравици је неколико пута изрекао „моја пријатељица Ангела Меркел”. Медији се, као и у сличним ситуацијама раније, баве и другим важним детаљима, као на пример да је скраћени састав Националног симфонијског оркестра свирао Бетовена, Хендла и Менделсона, али не и омиљеног композитора гошће – Вагнера. Објашњење је да „Вагнер захтева цео оркестар”, за чијих 108 музичара прексиноћ једноставно није било места.

Тај изнуђени пропуст је донекле надокнађен менијем, у којем се такође угађало гошћи, изношењем на сто немачке штрудле са јабукама (и шлагом), као хармоничне допуне америчким специјалитетима, крабама из Мериленда и у оваквим приликама већ обавезном поврћу из баште коју у једном делу дворишта Беле куће надгледа лично прва дама Мишел Обама. (Да не заборавимо, она је за ову прилику носила више елегантну него раскошну хаљину индијско-америчког креатора Наима Кана.)

Мимо спектакла, државни разговори су протекли у разматрању пре свега две теме од заједничког интереса о којима саговорници одраније имају различите приступе: кризи грчке економије и интервенцији у Либији.

У првом, Обама је затражио да Немачка остане предводник спасавања ове чланице еврозоне која је, упркос обилној помоћи од 161 милијарде долара прошле године, поново на ивици да сасвим остане без пара. Обама је инсистирао да Немачка одустане од свог услова да део терета понесу и они који су, куповањем њених обвезница, Грчкој позајмљивали паре, док је канцеларка бранила свој став да Грци морају још радикалнијим стезањем каиша и бољом организацијом своје државе да некако изађу из своје кризе.

Обама је предочио и да би евентуални грчки банкрот био увод у много дубљу кризу евра, што би у крајњем исходу угрозило и иначе веома спор амерички опоравак (што подразумева и умањивање Обаминих изгледа за реизбор). „Амерички економски раст зависи од разумног решавања овог питања”, био је директан амерички председник. „Ако евро буде у опасности, у интересу је Немачке – и сваке друге земље – да помогне”, узвратила је Меркелова, поручујући да ће њена земља „предузети акцију кад до тога дође”.

Домаћин је међутим имао разумевања за политичке тешкоће које његова гошћа има да скептичне немачке бираче убеди да и даље треба да помажу суграђане са југа континента, односно да, како је то карикирао један лист, „у пензију одлазе са 75 година, како би Грци то исто могли са 45”.

Обећао је међутим да ће „САД сарађивати у потпуности”, користећи и свој утицај у ММФ-у који је досад дао трећину укупне своте искоришћене за операцију спасавања грчке државне касе.

Што се Либије тиче, где Немачка не учествује у војном делу интервенције коју је одобрио Савет безбедности, постигнута је сагласност да ће Немачка тамо имати велику улогу после уклањања Гадафија, што су саговорници оценили неизбежним, упркос томе што интервенција још не доноси опипљиве резултате.

Обама је Ангелу Меркел овом приликом (ово је иначе била њена десета посета САД, разним поводима), закитио и медаљом слободе, највишим цивилним одликовањем које уручује председник Америке.