Ћевабџинице и киосци брзе хране избегли „Хасап”

„Објекти за промет хране на мало немају обавезу да уведу систем анализе опасности и критичних контролних тачака (,Хасап’), већ је довољно да усвоје и спроводе добру дистрибутивну и хигијенску праксу”, саопштили су из Министарства пољопривреде и трговине.

То конкретно значи да „Хасап” неће морати да уводе ћевабџинице, киосци брзе хране, нити касапнице и рибарнице иако је 10. јун требало да буде крајњи рок успостављања система за одржавање безбедности хране за све који послују са намирницама.

Надлежни напомињу да то никако не значи да би потрошачи требало да буду забринути за исправност хране коју купују. Али, поставља се питање шта конкретно подразумева добра хигијенска пракса која ће бити обавезна за све.

– Добра хигијенска и добра дистрибутивна пракса су заправо предуслови за увођење „Хасапа”, а подразумевају опште хигијенске принципе у ланцу безбедности хране, као и процедуре које су субјекти у ланцу дистрибуције хране у обавези да поштују. Ту је рад са провереним добављачима, контрола приликом пријема хране, процедура о опозиву хране са тржишта, рад по пријавама потрошача и слично – објаснила је Сања Челебићанин, начелница Ветеринарске инспекције задужене за контролу хране животињског порекла на тржишту Србије.

Малопродајни објекти ће морати да поседују и писани план самоконтроле, додаје Челебићанин, на основу којег ће моћи да се документују све процедуре, евиденције и записи оних који послују с храном.

– Тај план мора да садржи процедуру за чишћење, санитацију и дезинфекцију, контролу штеточина, температуре и контролу оних који рукују храном. Добра хигијенска, произвођачка и дистрибутивна пракса значи и да би сви запослени требало да редовно контролишу своје здравствено стање и одржавају личну хигијену, да буду обучени за послове које обављају, да под контролом буду улазак сировине, услови чувања, руковање храном, провера површина и материјала који долази у контакт с намирницама. Обавезно је и водити записе о свим проверама, попут температуре, брисева површина, узорковања сировина – рекла је начелница Ветеринарске инспекције, а битно је напоменути да велики системи нису изузети обавезе успостављања „Хасапа”.

Поставља се питање зашто је било најављивано да ће „Хасап” бити обавеза за све, а сада се то променило. Највероватније због тога што се веома дуго упозоравало да би увођење овог стандарда било прескупо за већину малих предузетника. Према грубим проценама, услуге консултантских и сертификационих кућа једну малу пекару би могле да коштају и неколико хиљада евра. Додатна отежавајућа околност за сваког власника мале пекаре или киоска брзе хране било би и то што свако ко уведе „Хасап” мора у сталном радном односу да има и особу одговарајуће стручне спреме за спровођење и примену овог система.

У Министарству пољопривреде и трговине наводе и да ће ветеринарска инспекција у току контрола упознати оне који послују с храном на који начин би требало да спроводе самоконтроле како би били сигурни да је храна коју продају безбедна.

– Неће се доносити решења нити казнене мере, већ ће се они едуковати како да послују у складу са добром хигијенском и дистрибутивном праксом – наводе у министарству.