Прети нови рат

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 16. новембра – Док се политичари у Вашингтону и Багдаду препиру како да пригасе бар неко бојиште у Ираку, рат у тој земљи се распаљује и прети да прерасте у регионални обрачун уз учешће трупа околних држава. Таква упозорења изричу и овдашњи и експерти с Блиског истока, чији би разни облици хаотизације могли да се повежу у ланац немилосрдних конфронтација.

Ирачки фронт је већ испољио изразито "заразно" дејство. Отворен је америчком инвазијом на основу погрешних процена да се тамо крије оружје за масовно уништавање, преобратио се у рушење старог и успостављање новог режима, да би потом попримио облике оружаног отпора окупационим трупама и грађанског рата чије распламсавање све више доводи у питање територијални интегритет те земље.

Спор око карактера фронта

Овдашњи и тамошњи стратези се још споре да ли у Ираку већ букти или само прети грађански рат, а данашњи "Вашингтон пост" преноси констатације експерата који тврде да је такав обрачун већ поодмакао и да је сада на помолу нови, много шири сукоб. Борбе између оружаних фракција, пре свега сада владајућих шиита и донедавно владајућих сунита, угрожавају опстанак ирачке државе тако да је врло могућан регионални конфликт "преко мртвог тела Ирака" – оцењује Џоуст Хилтерман из Међународне кризне групе, уз напомену да су суседи (сунити) крајње узнемирени због "стратешког напредовања Ирана у региону" (шиитске теократије).

Ако су такве претпоставке тачне, нова ситуација би донекле репризирала рат између Ирака и Ирана (1980–1988) у коме су се сударили панарабизам Садама Хусеина и панисламизам ајатолаха Хомеинија. Америка је тада у Багдаду видела савезника који представља сунитску брану ширењу шиитске револуције из Техерана, да би сада инвазијом на Ирак омогућиле долазак на власт тамошњих шиита чије поједине фракције гаје верском браћом у Ирану, у коме Вашингтон види "највећу опасност по светску безбедност".

Евентуалном ширењу шиизма сада би се супротставили, како се наводи уз позивање на регионалне ауторитете, понајвише – Сирија и Саудијска Арабија. Распламсавање ирачког грађанског рата довешће до уплитања Ирана, Сирије па и Турске (забринуте да би осамостаљење ирачких Курда могло да инспирише сепаратизам те националне мањине и у њој) – преноси "Пост" упозорење неименованог функционера из Дамаска.

Регионални лидери се, изгледа, слажу само у једном – да је непожељна дезинтеграција Ирака, јер би она била повод за различито мотивисано појачано страно политичко и војно мешање. Подела Ирака на три дела – шиитски, сунитски и курдски – подстакла би масовно етничко чишћење и масовна секташка убијања, упозорио је овде недавно саудијски амбасадор принц Турки ал Фејсал. У вашингтонским круговима су, међутим, све јачи гласови да треба дозволити "тројну федерализацију Ирака, то онда прогласити америчком победом и почети повлачење трупа оданде".

То је лакше рећи него извести. Амерички амбасадор у Багдаду Залмај Халилзад тврди да је увелико у току "неподобно" страно мешање. По њему, у Ираку већ "дестабилизујуће делују" Иран, Сирија и Ал каида.

Ни са једним делом тог "пакленог троугла" Вашингтон не одржава дијалог, али последњих дана расту притисци на Белу кућу да се у решавању ирачког проблема обрати "за помоћ" Дамаску и Техерану. Познаваоци додају да би таква кооперативност морала да се "скупо плати", јер се верује да би заузврат Сирија тражила да јој Израел врати Голанску висораван, а Иран да Америка испољи толерантност према његовом нуклеарном програму.

Тренутно се не зна шта је (не)пожељније. Американци ни међусобно нису сагласни о сопственом деловању. Изборни пораз владајућих републиканаца протумачен је и – као захтев грађана да се битно промени неуспешна тактика у Ираку, али сви надлежни тврде да једноставног заокрета не може да буде.

Око правца будућег америчког деловања у Ираку, јуче је дошло до стратешке конфронтације како између две главне странке тако и између њихових и представника армије. Републикански прваци тражили су слање појачања на фронт а демократски – постепено повлачење трупа. Командант америчких снага на Блиском истоку генерал Џон Абизаид је одбацио оба та предлога. Први, јер би то био знак да се нема довољно поверења у моћ ирачке власти, а други – јер би се тако ослабиле позиције ирачке власти.

"Нада није политика"

Абизаид тврди да Американци могу да испуне задатке с постојећим трупама уз наставак интензивне обуке ирачких јединица. "То је само нада а не политика" – узвратила му је демократска сенаторка Хилари Клинтон. "Генералово залагање за одржавање постојећег стања је неприхватљиво" – надовезао се републикански сенатор Џон Мекејн. И Клинтонова и Мекејн се, иначе, наговештавају као аспиранти за учешће на председничким изборима 2008.

Ситуација на ирачком фронту се, у међувремену, погоршава. "Пост" извештава да од средине лета и шиити и сунити убрзавају етничка чишћења, тако да се хиљаде прогнаних сливају у Багдад "међу своје". То, пак, додатно појачава напетости у том граду, где учестали атентати потврђују да није успео план америчких и владиних трупа за учвршћивање безбедности макар у престоници.

За протекле три и по године, у Ираку је убијено, рањено или расељено између два и пет процената од његових укупно 23 милиона становника – процењује Ентони Кордсмен из вашингтонског Центра за међународна и стратешка изучавања. Повећава се и број настрадалих америчких војника, као и незадовољство овдашње јавности. А сада се повећавају и страхови од избијања ширег грађанског рата…