Статус без стандарда

ИНТЕРВЈУ
Карл Билт однедавно је поново у врху шведске власти. Почетком октобра постављен је за министра спољних послова ("помало неочекивано", како сам каже), после неколико година проведених ван домаће политике. Некадашњи премијер Шведске од 1991. до 1994 (коме је и чукундеда био премијер), потоњи посредник Европске уније за Балкан и први високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини ових дана се вратио на Балкан и посетио Сарајево, Загреб и Београд. У разговорима у Београду са председником Тадићем, премијером Коштуницом, министром Драшковићем и лидером Г17 плус Динкићем главне теме биле су будући статус Косова и Метохије и европска перспектива Србије. "Преговоре о Косову треба водити полако", каже Билт у заједничком интервјуу "Политици" и "Данасу". "Решење неће одговарати ни Београду ни Приштини, јер то је у природи таквих преговора", објашњава шведски министар, додајући да Србија, ако реши питање Хага, врло брзо може да стигне Хрватску на путу ка ЕУ. Он ипак не верује да ће преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању бити окончани до краја године, за шта се у разговору с њим заложио председник Србије. "Разлог је тај што у Европској унији постоји уверење, погрешно или не, да је Влада Србије нешто обећала и да то обећање није испунила", каже Билт.

Да ли је тачно да ако Србија не призна независност Космета оно неће моћи да добије место у Уједињеним нацијама?

Не. Зашто?

Мислим да многе државе неће бити спремне да признају независност дела српске територије, пошто је не одобрава централна влада. Говорим о Русији, Индији, Кини.

Видећемо. Нисам сигуран у то. То зависи од много различитих фактора.

Али, сада се чује да због одбијања Москве да прихвати било какву врсту независности Космета можда уопште неће бити нове резолуције Савета безбедности која би заменила резолуцију 1244.

Чује се много ствари. Било би мудро сачекати исход. Увек је тако у преговорима – чују се разне гласине, разни ставови.

Из Београда идете у Москву. Колико високо на дневном реду ће у вашим разговорима тамо бити питање Космета?

Не врло високо. Био сам и у Вашингтону два пута у последње две недеље и стварност садашње глобалне ситуације је таква да Балкан и Косово нису високо на дневном реду. Глобалним дневним редом доминирају Иран, блискоисточни мировни процес... То заузима 95 одсто дневног реда. Преосталих пет одсто треба поделити на све остале проблеме, међу којима су Судан, Конго, све гора ситуација у Сомалији, где се води рат. Сомалија је тренутно битнија од Балкана. То је стварност.

А како ће сви ти међународни проблеми утицати на позицију међународних војних снага на Космету? Да ли ће оне тамо остати дуго?

Остаће доста дуго. Сада тамо нема много војника и сигурно ће бити могућности да се отприлике тај ниво одржи у догледној будућности.

Има захтева да се повежу статуси РС и Космета, односно да право на самоопредељење добију и Срби у Босни.

Постоји мировни споразум за Босну. Тај мировни споразум прихватили су и политичари у Босни, али и Србија и Хрватска који су његови гаранти и гаранти територијалног интегритета Босне. Можда се понекад појави неки политичар који говори другачије, без обзира да ли је Србин, Хрват или Муслиман. Али стварност је да постоји мировни споразум.

Зар нису Уједињене нације исто тако гарант територијалног интегритета Србије?

Па, да, али резолуција 1244 даје одговорност за будућност Косова Уједињеним нацијама. Не заборавите да је ту резолуцију прихватила Србија, прихватио ју је, неким чудом, Милошевић. Ефективно, њом је Косово одузето од Србије и стављено под УН.

Али, правно је оно и даље део Србије.

Танка, танка је то линија. У свим битним обзирима резолуција 1244 значила је да је Србија Косово предала УН и сада се одлучује о његовој будућности.

Изгледа као да је право на самоопредељење одузето само Србима. Србима у Хрватској, Србима у Босни. Није ли то тачно?

(Клима главом.) Па... ако одете у Сарајево, многи ће вам рећи да је Србима дата Република Српска. Ту на неки начин има самоопредељења. Треба увек наћи уравнотежено решење.

Зар се сада не ради све да би се задовољили Албанци с Косова, а не Србија?

Не, не. Ако узмете питања као што су децентрализација, заштита мањина, људских права, заштита културних и верских споменика, то су пре свега питања која се баве интересима Срба.

Али, на независном Косову све те ствари пале би у воду.

То... Да... То се схвата као проблем. Ми морамо да створимо механизам да то спречимо. Ви указујете на једно од најтежих питања у оваквим преговорима. Да ли да то прихватим? Како да будем сигуран да ће ти документи бити примењени, и то не примењени на само један дан, већ на дуже време? Сада смо све време усредсређени на статус, али мислим да брзо треба да се вратимо на стандарде. Прво је било "стандарди пре статуса", онда "статус пре стандарда". Сада је "статус без стандарда". Не баш тако, али је статус у центру пажње. За дугорочну стабилност, ипак, стандарди су исто толико битни колико и статус.

--------------------------------------------------------------------------

Нисам, а можда и јесам

Да ли је пре шведских избора било говора о томе да заступате српску владу?

Не, али сам био овде неколико пута да им помогнем са европским усмерењем. Једном, у ствари.

Зашто нисте долазили чешће? Јесте ли имали неки неспоразум с владом?

Не, не... Па, можда и јесам. Али, због тога што ја радим пуно ствари. Кад сам оно био овде? Пре два, три месеца, можда четири...

У септембру?

Не у септембру. Негде крајем лета. Разговарао сам са... (пауза) Тадићем.

--------------------------------------------------------------------------

Карла у "блогу"

И сами сте у свом блогу (интернет дневнику) пре него што сте постали министар критиковали Хашки трибунал, пре свега Карлу дел Понте.

Јесам. Мислим да је за жаљење што суђење Милошевићу није завршено. Мој став је од почетка био да је било боље поделити случај у неколико одвојених случајева. По мом мишљењу, требало је одвојити процес за Косово од оног за Хрватску и Босну. Да се то десило, можда бисмо имали пресуду. Друго, било би лакше схватити, јер је овако све убачено у једну велику кутију и то је неко време ишло наруку Милошевићу.