Бунт у предграђу Букурешта

Од нашег дописника
Букурешт, 16. новембра – У вече 14. новембра, у букурештанској сиротињској четврти Ферентар избила је права побуна тамошњег живља. Разгневљени становници преградили су главну саобраћајницу, запалили аутомобилске гуме и сламарице, тражећи ултимативно да им се "пусти струја". Јер, тога дана приватизовано предузеће за дистрибуцију струје "Електрика" одлучило се да учини крај масовној крађи струје, којој су прибегавали становници ове по злу и криминалу чувене букурештанске четврти.

Док су радници "Електрике" секли читаву шуму незаконито постављених жица за струју без струјомера, разгневљени грађани су бучно изашли на улицу. Тако је настао бунт.

Власти су, наравно, одмах послали у ту зону јаке снаге жандармерије, полиције и ватрогасце. Дошло је до правих уличних борби. Демонстранти су употребили каменице, а представници власти – шмркове, пендреке, па чак и сузавац. Извршена су и хапшења.

Ускомешана јавност

Комерцијални телевизијски канали, жељни сензација, укључили су се у збивања и све преносили уживо. Јавност се ускомешала. Коментатори су почели да праве упоређења са недавним догађајима у париским предграђима. Властима су упућена упозорења да "пример Ферентара" може да постане заразан. На лице места су журно изашли престонички префект, госпођа Миоара Мантале, као и градоначелник тог 5. сектора (рејона) Букурешта, Мареан Вангелије, по народности Ром, који је, као социјалдемократа, два пута заредом на изборима добијао поверење грађана. Они су, међутим, наишли на звиждуке. Њихове поруке и обећања да ће се "све средити" – нису били прихваћени.

Житељи овог дела Ферентара, њих око 1.000 (више од половине су деца), који обитавају у старим, запуштеним бетонским зградама одређеним за рушење, дошли су до ивице стрпљења. Будући без посла, не уживајући никакве социјалне потпоре, они живе у овим зградама без воде, без плина. Струја им је била једини спас. Али, немајући пара – били су принуђени да је краду. У томе су се веома извештили.

Догађаји у гету из Ферентара отворили су одједном јавну дискусију у којој се подвлачи да таквих простора има широм Румуније, која 1. јануара 2007. ступа у ЕУ. То је, наглашавају овдашњи медији, плод "погрешне транзиционе политике", која је довела до невероватне поларизације између једног ужег слоја богаташа и широког слоја сиротиње. Тврди се да чак више од 50 одсто становништва живи испод црте беде.

Страх да се зараза не прошири навео је букурештанске градске оце да се прену и да на терен хитно пошаљу екипе стручњака (економисте, социологе, екологе) са задатком да "санирају стање". Одједном се Градска чистоћа прихватила да уклања на стотине тона ђубрета око зграда и уџерица у Ферентару.

Овације Ђиђију

Ситуација као да се стишава иако је изјава шефа државе Трајана Басескуа, бившег генералног градоначелника Букурешта, да "не може свако да живи у престоници", изазвала накнадне жустре полемике.

Ипак, сва публицистичка ватра се сада концентрише на једну појаву која је оцењена као крајње опасна по друштво. Реч је о томе да се у току сукоба демонстраната са жандармима и другим чуварима реда у Ферентару, на крову луксузне лимузине марке "мајбах", појавио полуписмени доларски милијардер, Ђорђе (Ђиђи) Бекали, иначе власник чувеног букурештанског фудбалског клуба "Стеауа". Он се демонстрантима обратио "пламеним" говором у којем је обећао да ће сам покрити дугове оних који су крали струју (око 400.000 евра) и да ће платити њихово регуларно укључивање у електричну мрежу. Он је дочекан овацијама "браво, наш Ђиђи". После ове "вести" бунт је окончан.

Ваља нагласити да је господин Бекали (по пореклу Цинцарин) истовремено и шеф политичке странке Нова генерација. Он користи своје огромно богатство за популарисање странке, која донедавно није била котирана ни са 1 одсто бирачког тела. Али после великих поплава које су прошле јесени и овог пролећа задесиле Румунију, он се, пре свих, а нарочито пре представника власти, појављивао, као неки месија, међу пострадалима и давао помоћ.