Манастири на европским путевима културе

Културно наслеђе Србије, односно манастири Жича, Студеница, Градац, Ђурђеви ступови и Сопоћани налазе се упрограму „Главни културни пут Савета Европе” који под именом „Трансроманика” спаја и промовише европско наслеђе романичког периода. Европска културно туристичка рута „Трансроманика” покренута је у Немачкој 2003. године, а Србија је званично укључена новембра 2007. године.

Према речима Милана Младеновића директора Туристичке организације Краљева, иза кандидатуре и позиционирања наших манастира на листу европских путева културе стоје Туристичка организација Србије и Министарство културе и они плаћају чланарину за овај програм у укупном износу од 10 хиљада евра на годишњем нивоу.

„На овом путу нису само манастири, већ и око 60 културно историјских споменика 11 земаља који садрже елементе романике (12 и 13 век). У плану Савета је покретање и специјализованог магазина „Трансроманика” где ће свака земља добити десет страна које ће уређивати, што је још један вид промоције. Постоји и посебна сигнализација, као и програм обуке лиценцираних водича за овај програм. Ово је добар туристички производ и у Србију може довести много више страних туриста него што их је било до сада. Овај културни или манастирски вид туризма, представљен кроз путеве Трансроманике већ даје прве резултате и све је више странаца који долазе у долину Ибра и диве се нашем културном благу. Романички стил не представља једнострани утицај запада на културу Србије. Богородичина црква у Студеници спада у оне споменике културе за које се због низа оргиналних решења може рећи да је оргинална и јединствена. Пластика Богородичине цркве као целина,не представља копију ни једног споменика културе из ранијег периода и такве се аналогије узалуд могу тражити. Манастир Студеница је један од најзначајних споменика романике на просторима целе Европе. Романички стил је једним делом настајао и стваран у немањићкој Србији…”, каже Младеновић.

Петрова црква

Стиче се утисак да су преко културног пута Савета Европе о овој причи боље упознати странци, а да је нашим туристима она ипак недовољно позната иако су наши учесници у програму до сада заиста уложили велики труд у израду мапа, а посебно видео монографије „Трансроманика” где сваки од поменутих манастир прати кратка прича. У сарадњи са манастирима уследила је израда сажетих писаних брошура за сваки манастиру понаособ и остаје само нада да ће се и туристи са наших терена покренути, а да ће и домаће туристичке агенције коначно препознати значај овог пута и уврстити га у своју понуду.

------------------------------------------------- 

Романички елементи

„Романички стил препознатљив је на спољашњем изгледу рашких цркава по обради фасада, и специфичних архитектонских облика, као и по скулптури која са архитектуром чини јединствену целину. Пластични украс исклесан у мермеру у високом рељефу, осим што је декоративног има и симболички карактер.„

------------------------------------------------ 

Значај Немањића

Пресудну улогу на формирање романичких елемената у српској средњевековној уметности, за српске земље (посебно за Рашки крај) смештебне на раскршћу путева, утицаја и интереса, имала је крајем 12. и почетком 13. века владарска породица Немањића, односно Стефан Немања за време чије владавине су и настали први монументални споменици. Стваран је оргиналан стил у уметности назван Рашка школа по имену једне од притока Ибра.У рашкој школи препознатљиви су утицаји и истока и запада али он је у суштини оргиналан допринос немањићке Србије култури Европе.