Manastiri na evropskim putevima kulture

Kulturno nasleđe Srbije, odnosno manastiri Žiča, Studenica, Gradac, Đurđevi stupovi i Sopoćani nalaze se uprogramu „Glavni kulturni put Saveta Evrope” koji pod imenom „Transromanika” spaja i promoviše evropsko nasleđe romaničkog perioda. Evropska kulturno turistička ruta „Transromanika” pokrenuta je u Nemačkoj 2003. godine, a Srbija je zvanično uključena novembra 2007. godine.

Prema rečima Milana Mladenovića direktora Turističke organizacije Kraljeva, iza kandidature i pozicioniranja naših manastira na listu evropskih puteva kulture stoje Turistička organizacija Srbije i Ministarstvo kulture i oni plaćaju članarinu za ovaj program u ukupnom iznosu od 10 hiljada evra na godišnjem nivou.

„Na ovom putu nisu samo manastiri, već i oko 60 kulturno istorijskih spomenika 11 zemalja koji sadrže elemente romanike (12 i 13 vek). U planu Saveta je pokretanje i specijalizovanog magazina „Transromanika” gde će svaka zemlja dobiti deset strana koje će uređivati, što je još jedan vid promocije. Postoji i posebna signalizacija, kao i program obuke licenciranih vodiča za ovaj program. Ovo je dobar turistički proizvod i u Srbiju može dovesti mnogo više stranih turista nego što ih je bilo do sada. Ovaj kulturni ili manastirski vid turizma, predstavljen kroz puteve Transromanike već daje prve rezultate i sve je više stranaca koji dolaze u dolinu Ibra i dive se našem kulturnom blagu. Romanički stil ne predstavlja jednostrani uticaj zapada na kulturu Srbije. Bogorodičina crkva u Studenici spada u one spomenike kulture za koje se zbog niza orginalnih rešenja može reći da je orginalna i jedinstvena. Plastika Bogorodičine crkve kao celina,ne predstavlja kopiju ni jednog spomenika kulture iz ranijeg perioda i takve se analogije uzalud mogu tražiti. Manastir Studenica je jedan od najznačajnih spomenika romanike na prostorima cele Evrope. Romanički stil je jednim delom nastajao i stvaran u nemanjićkoj Srbiji…”, kaže Mladenović.

Petrova crkva

Stiče se utisak da su preko kulturnog puta Saveta Evrope o ovoj priči bolje upoznati stranci, a da je našim turistima ona ipak nedovoljno poznata iako su naši učesnici u programu do sada zaista uložili veliki trud u izradu mapa, a posebno video monografije „Transromanika” gde svaki od pomenutih manastir prati kratka priča. U saradnji sa manastirima usledila je izrada sažetih pisanih brošura za svaki manastiru ponaosob i ostaje samo nada da će se i turisti sa naših terena pokrenuti, a da će i domaće turističke agencije konačno prepoznati značaj ovog puta i uvrstiti ga u svoju ponudu.

------------------------------------------------- 

Romanički elementi

„Romanički stil prepoznatljiv je na spoljašnjem izgledu raških crkava po obradi fasada, i specifičnih arhitektonskih oblika, kao i po skulpturi koja sa arhitekturom čini jedinstvenu celinu. Plastični ukras isklesan u mermeru u visokom reljefu, osim što je dekorativnog ima i simbolički karakter.„

------------------------------------------------ 

Značaj Nemanjića

Presudnu ulogu na formiranje romaničkih elemenata u srpskoj srednjevekovnoj umetnosti, za srpske zemlje (posebno za Raški kraj) smeštebne na raskršću puteva, uticaja i interesa, imala je krajem 12. i početkom 13. veka vladarska porodica Nemanjića, odnosno Stefan Nemanja za vreme čije vladavine su i nastali prvi monumentalni spomenici. Stvaran je orginalan stil u umetnosti nazvan Raška škola po imenu jedne od pritoka Ibra.U raškoj školi prepoznatljivi su uticaji i istoka i zapada ali on je u suštini orginalan doprinos nemanjićke Srbije kulturi Evrope.