Повратак "илегалаца"

Преговори са Европском комисијом о потписивању споразума о визним олакшицама, за које је Савет министара Европске уније управо усвојио мандат, ићи ће упоредо са преговорима о реадмисији, па ће потписивање и спровођење ових договора зависити један од другог. Са становишта Европске уније, реадмисија је чак важнија тема ових "везаних преговора", јер је она, због сопственог џепа, веома заинтересована да људе који илегално бораве на њеној територији што пре врати у земљу њиховог порекла.

Што се тиче Србије, она ни до сада није бежала од обавеза према повратницима. Али, будући да се очекује да ће након овог споразума бити повећан број оних који ће се враћати у матичну земљу, после изгубљеног права боравка у европским државама, биће потребна значајна средства за њихову реинтеграцију. Зато би ЕУ требало да нам помогне, посебно уважавајући чињеницу да је углавном реч о сиромашним људима, без имовине и средстава за живот, али и то да ће се реадмисија, уследи ли договор, примењивати у односима Србије са свим чланицама Уније.

Траже гаранције

У овом послу Србија већ има доста искуства: већ 15 потписаних билатералних споразума са 17 држава (јединствен је споразум са државама Бенелукса), од чега је 12 са чланицама ЕУ (Немачка, Аустрија, Холандија, Италија, Мађарска, Шведска, Француска...).

У предстојећим преговорима, чији се почетак очекује 30. новембра, треба, како смо чули од Сање Мрваљевић, из Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ, прецизно да буде наведено на која се лица реадмисија односи, начин утврђивања идентитета тих лица, како су доспела на подручје ЕУ, као и динамика и начин њиховог враћања у Србију.

Овим споразумом ми, дакле, треба да се обавежемо да прихватимо све наше држављане који се илегално налазе на територији ЕУ, с тим да она да прихвати све своје држављане који се налазе на територији Србије. А тема преговора биће и на која ће се све лица овај споразум односити – да ли само на држављане наше државе, или и на сва оне особе које су преко територије наше државе доспеле на територију ЕУ.

У ове преговоре укључено је питање свих држављана Србије, тврди овај наш саговорник. Одраније је, међутим, познато да је међу онима који у Европи бораве без уредних папира много косовских Албанаца.

У тренутку склапања овог споразума потписани билатерални споразуми неће, иначе, престати да важе, јер ће се примењивати повољнија решења. Али, и конкретан однос између тих појединачних уговора и новог, јединственог, биће тема предстојећих преговора, који би требало да буду окончани до средине следеће године.

Милица Делевић-Ђилас, професор Факултета политичких наука у Београду, сматра да није тешко разумети зашто су, према залагању Европске уније, визе и реадмисија међусобно условљени:

– Да бисте некоме најпре дали визне олакшице, а у перспективи и пуну визну либерализацију, морате прво да будете сигурни да постоји јасна уговорна обавеза о преузимању оних који илегално бораве у другим земљама, и то о сопственом трошку.

На основу тога ће ЕУ, дакле, бити спремнија да се односи према визним олакшицама, једноставно зато што неће имати буџетско оптерећење да издржава наше грађане који су тамо о свом трошку.

С друге стране, поприличан број људи који ће се враћати у Србију захтеваће од ње да решава питања њихове реинтеграције, што ће представљати знатне финансијске и социјалне обавезе за нашу земљу.

На нашу опаску да је ЕУ можда у прилици да визне олакшице условљава, сада реадмисијом, Ђилас одговара да сваки уговор претпоставља да постоји интерес двеју страна. Србија, каже она, никада није спорила спремност да потпише уговоре о реадмисији. Али, истовремено је указивала и на финансијске тешкоће које ће јој донети реинтеграција грађана који ће се вратити у земљу.

Наши и туђи држављани

С обзиром на то да је ЕУ у овом тренутку заинтересованија за овај споразум, па је и цео пакет визних олакшица и реадмисије представила заједно, ми смо у прилици, према оцени и наших других саговорника, да захтевамо већу помоћ за спровођење тог споразума, која би била намењена не само за пуко враћање наших држављана у Србију, већ и за њихову реинтеграцију.

Колико ће, пак, наших држављана, на основу договора са ЕУ, бити овде враћено у земљу, није могућно тачно рећи. Постоје само врло различите процене о броју оних који су у Европи без уредних дозвола: по једнима, "илегалаца" из Србије има чак 500.000, по другима – 200.000, а неки сматрају да их је негде око 100.000. Овој последњој цифри најближа је она коју је изнела Тања Мишчевић, директор Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ. Она је навела да је реч о око 120.000 наших грађана, међу којима је, према њеној процени, око 80 одсто Албанаца с Космета.

Данило Ракић, истраживач "Групе 484", невладине организације која се већ дуже бави овим питањем, каже да  приближно тачни подаци могу да се добију једино од надлежних у европским земљама.

Ракић објашњава да је питање како се ти људи тамо изјашњавају. Поучени неким правним саветима, они, како каже, неретко уништавају своја правна документа, па се декларишу, рецимо, као Роми или Албанци са Косова и Метохије, где је Косово "једина неуралгична тачка са становишта кршења људских права", а у ствари су из централне Србије, Македоније или Црне Горе. Било је случајева да се Роми из Румуније или Бугарске декларишу да су са Косова.